Nemoj mi govoriti
Da je
U mojim ocima
pomirena
Nevinost rajskih andjela
I blud
Cetvrti crvenih fenjera…
Znam,
Bestidnost ceka
Ispod godina velova
Na gomili
Od nekih ljubavi delova…
Skrivena
Razbacana –
Po dnu okeana
Izmedju pustinjskih dina
U prevojima butina...

Pod teretom zlobe sveta
Srce,
Kao staklena perla
Puca
Na litici dvoumlja
Kao Prometeju ...

Izvrcem svoje oblicje
Na nalicje
I kao iz pocepanog dzepa
Prosipam sebe…
Umotavam misli
U reci od celofana
Poklanjam
Tajne svoje,
Oziljke svojih rana…

Nezaboravljene ljubavi
Sminkam u tuzne
Klovnove,
U ogledalu, odraz je
zivota
samo mutna skica-
Ja gledam
Tudjim ocima
U svoje snove
Sa svoga lica…

Potrosene svetinje i
Istrosene istine
Slazem pod noge ...