Od tvojih me stihova
uspomene guse
neme
a drhtava mi ruka
svecu od nemira pali.
Na zidu se demonske igraju
sene,
plesu suze,
istina gola
boli do bola...
Za pokoj duse
moje,
za opelo
zloj kobi
sto mi ga uze
Nazdravicu svima
peharom
tvojih rima.
Malo ispiti,
kao otrov sa usana
mrtvog ljubavnika
Malo proliti
za sve tuge
sahranjene
u prasinu zdrobljenih
...

Milovao si me recima -
Kao talasi pescane obale juznih mora…

Tesio si me bojama -
Kao duga sumorno nebo posle letnjeg pljuska..

Poljubio si me februarskim suncem -
Kao pahulja smrznuti pupoljak na grani lipe…

Voleo si me –
Kako si umeo ti samo…
Oprosticu ti…
Sto si me uzdigao do zvezda
I ostavio tamo

Svako tvoje: “Evo, obojicu ti dan!”
Trebalo je da ispresujem
I stavim u album
U kojem cuvam srecu…

I svako : “ Dobro jutro, kako si danas?”
Ispisem karminom na ogledalu
Jer ga vise
Cuti necu…

Trebalo je da znam
Da vise ni u bajkama ne postoje
Savrsenstva I muze…

I da posle izneverenih nada
Ostaju samo tisina,
Bol I suze…

Bojim se praznine u dusi
Jer odzvanja tisinom srca…
I bojim se da cu prestati da zivim
I kada ono nastavi da kuca…

Ne mislim vise na tebe…
Samo ponekad me
Par modrih lasta
U gnezdu ispod strehe
Podsete na tvoje
Nemirne oci…

Ne sanjam te vise…
Ponekad, samo,
Kad zaspim,
Nepozvan dodjes
I ranu na srcu
U dukat od suza
Pretvoris,
I pod jastuk mi stavis…

I ne zelim te vise…
Samo ponekad
Umirem svaki dan
Na otiracu pred vratima
Tvoga srca…
Prinosim zrtvu zivotu
Sa krunom ...

Nemoj mi govoriti
Da je
U mojim ocima
pomirena
Nevinost rajskih andjela
I blud
Cetvrti crvenih fenjera…
Znam,
Bestidnost ceka
Ispod godina velova
Na gomili
Od nekih ljubavi delova…
Skrivena
Razbacana –
Po dnu okeana
Izmedju pustinjskih dina
U prevojima butina...

Pod teretom zlobe sveta
Srce,
Kao staklena perla
Puca
Na litici dvoumlja
Kao Prometeju ...

Izvrcem svoje oblicje
Na nalicje
I kao iz pocepanog dzepa
Prosipam sebe…
Umotavam misli
U reci od celofana
Poklanjam
Tajne svoje,
Oziljke svojih rana…

Nezaboravljene ljubavi
Sminkam u tuzne
Klovnove,
U ogledalu, odraz je
zivota
samo mutna skica-
Ja gledam
Tudjim ocima
U svoje snove
Sa svoga lica…

Potrosene svetinje i
Istrosene istine
Slazem pod noge ...

Iskidana, k`o prut drhtava noc
Sto te znojavim rukama budi
To sam ja-
Zovi me ceznja.

Laki povetarac sto ti nezno pramen
Kose skloni s` cela-
To sam ja-
Zovi me dodir.

Zvezdana krila na kojima letis
Do neba, do sunca, I dalje-
To sam ja-
Zovi me sreca.

Razlog da tiho spustis glavu
Na necije grudi-
To sam ja-
Zovi me ljubav

Saljem ti Andjele
Na krilima noci
Da te cuvaju
Od snova ruznih,
Jer, nocas, mili,
Ja necu doci-
Suvise je uspomena tuznih


Poslacu ti,sve svoje
Stihove I rime
Prestacu da ti
Pisem pesme
Zaboravicu, dragi,
Cak I tvoje ime-
Jer volela sam
Kad voleti se nesme

Oci mi kaplju
U ovom trenu bednom
Pogledaj me, i
Upamti moj lik
Poljubi me, duso,
Jos jednom samo ...

Izmrcvaren dan, pa noc k’o melem
Previja dusu da rana zaceli,
Negde u mraku tvoj lik zasvetli;
-odakle smo dosli da bi se sreli?

Umrle nade , Sudbini daju
Da srusene snove na nemire deli,
Tvoje me reci iz mrtvih bude;
-odakle smo dosli da bi se sreli?

Vecnost je moja, trenutak u kom sam
sedefna skoljka ,a ti u njoj biser beli,
U snu me tvoje dodiruju ruke;
-ODAKLE SMO DOSLI DA BI SE SRELI?