Zora za novim svitanjem zudi
Jutro na prolece mirise-
Da li te ona poljupcima budi
da li te od mene voli vise?

Mesec se necujno prikrada noci
zvezde se spremaju da te zavedu-
Da li te ce ona da uspava te moci
a njeni snovi nekud odvedu?

I opet ce bol k'o bujica da krene
sutra mi moze samo tugu dati-
Da li te ona podseca na mene
moze li secanje da mi te vrati?

Kad bol te natera da sklopis oci
zatvori kapke na prozorima duse
zalogaj ljubavi u srecu umoci
a novi snovi sve staro nek' sruse

Kad bol ti natera srce da stane
pokrovima belim prekrij sve tuge
poslednjom suzom zakrpi sve rane-
i srecan prodji ispod duge....

Molim te, vrati mi sve nezne reci
I snove sto sam ti dala, jer
Lagao si da su se zvezde ogledale
U mojim nasmejanim ocima
Tada, u s tobom neprospavanim nocima…
Isplela sam haljinu od tuge
Na kojoj suze kao bisere nosim;
Umesto novca, pruzenim dlanom, kao siromah ljubav prosim...

Nestacu u grcu noci,
Nedohvatnoj crnoj odori
Gluvog doba
Dok poradja zoru,
Sa prvim vriskom
Kad plac jutra zaori
Novim se danom,
I novom ranom
Na mojoj dusi…
Izdrobljenoj,
Umornoj
Od trazenja izgubljenih
Osmeha,
Nadjenih podsmeha
I bola..
Na pola
Preseci cu srce
Na cetvrtine
Zelje I snove,
Rasiricu ruke i
Pustiti da otplove
U neke
Srecnije luke…

Zagrlice ...