Melpomena

Jutro ces obuci u moju haljinu
I povesti sa sobom.
Ogrnuto toplinom tek razdvojenih tela
Mirisace na mene.
Kroz pospane oci, neumivenom kafom,
Ispices moje uzdahe.
U porubu kosulje na tajne ljubavi- ...

Strahujem da nestaces opet;
Stope tvoje ne ostavljaju traga
Po vodi dok hodas.
Nose te vetrovi
Oblak je utociste
Sto skriva te od kise sumnji
Nebo je puno tvojih koraka
...

Dan,
Umiljat I nezan
U zagrljaju s nama,
Ne traje za nas…
Samo tvoj-
Od hiljadu zrnaca
Misli, reci I lica
...

Zora za novim svitanjem zudi
Jutro na prolece mirise-
Da li te ona poljupcima budi
da li te od mene voli vise?

Mesec se necujno prikrada noci
zvezde se spremaju da te zavedu-
Da li te ce ona da uspava te moci
a njeni snovi nekud odvedu?

I opet ce bol k'o bujica da krene
sutra mi moze samo tugu dati-
Da li te ona podseca na mene
moze li secanje da mi te vrati?

Kad bol te natera da sklopis oci
zatvori kapke na prozorima duse
zalogaj ljubavi u srecu umoci
a novi snovi sve staro nek' sruse

Kad bol ti natera srce da stane
pokrovima belim prekrij sve tuge
poslednjom suzom zakrpi sve rane-
i srecan prodji ispod duge....

Molim te, vrati mi sve nezne reci
I snove sto sam ti dala, jer
Lagao si da su se zvezde ogledale
U mojim nasmejanim ocima
Tada, u s tobom neprospavanim nocima…
Isplela sam haljinu od tuge
Na kojoj suze kao bisere nosim;
Umesto novca, pruzenim dlanom, kao siromah ljubav prosim...

Nestacu u grcu noci,
Nedohvatnoj crnoj odori
Gluvog doba
Dok poradja zoru,
Sa prvim vriskom
Kad plac jutra zaori
Novim se danom,
I novom ranom
Na mojoj dusi…
Izdrobljenoj,
Umornoj
Od trazenja izgubljenih
Osmeha,
Nadjenih podsmeha
I bola..
Na pola
Preseci cu srce
Na cetvrtine
Zelje I snove,
Rasiricu ruke i
Pustiti da otplove
U neke
Srecnije luke…

Zagrlice ...

Od tvojih me stihova
uspomene guse
neme
a drhtava mi ruka
svecu od nemira pali.
Na zidu se demonske igraju
sene,
plesu suze,
istina gola
boli do bola...
Za pokoj duse
moje,
za opelo
zloj kobi
sto mi ga uze
Nazdravicu svima
peharom
tvojih rima.
Malo ispiti,
kao otrov sa usana
mrtvog ljubavnika
Malo proliti
za sve tuge
sahranjene
u prasinu zdrobljenih
...

Milovao si me recima -
Kao talasi pescane obale juznih mora…

Tesio si me bojama -
Kao duga sumorno nebo posle letnjeg pljuska..

Poljubio si me februarskim suncem -
Kao pahulja smrznuti pupoljak na grani lipe…

Voleo si me –
Kako si umeo ti samo…
Oprosticu ti…
Sto si me uzdigao do zvezda
I ostavio tamo

Svako tvoje: “Evo, obojicu ti dan!”
Trebalo je da ispresujem
I stavim u album
U kojem cuvam srecu…

I svako : “ Dobro jutro, kako si danas?”
Ispisem karminom na ogledalu
Jer ga vise
Cuti necu…

Trebalo je da znam
Da vise ni u bajkama ne postoje
Savrsenstva I muze…

I da posle izneverenih nada
Ostaju samo tisina,
Bol I suze…