Tibi

Ne spadam u one koji se odazivaju na...radoznali. Ne, previse mi je jaka intuicija da bih jos sebe smarao i sa time. Neko bi moj zivot nazvao dosadnim sto bi, naravno, bilo pogresno, cak i vise od toga...
Tacno je da se dosadjujem u virtuelnom svetu jer nema iznenadjenja svaku reakciju, svaki komentar vec unapred znam...
Negde na putu odlaska iz surealnog, virtuelnog sveta i onog...stvarnog, zastanem...uvek u nadi da budem iznenadjen, sokiran ili...odusevljen.
Nema toga, svi ...

Bili su divni to dani, uzburkani, energija koja izvire i nema kraja. Da, dani kada sam postajao svestan da sam tu, da mogu da izrazim ono sto osecam, da...menjam, sebe i drustvo. Ne, nisam bio sam, svi smo to zeleli, citava jedna generacija, milioni slobodoumnih, neiskvarenih mladih entuziaista
Cesto razmisljam o tome, kriticno?...da, najcesce. Pokrenuli smo nesto sto je promenilo svet. Na bolje? To je pitanje bez odgovora,

...

Razmisljam o tebi, mom dobrom drugaru, prijatelju i nadahnutom autoritetu.
Cesto, vrlo cesto, sedimo u tvom birou, pijemo dudovacu bez kontrole, uzivamo u trenutku neopterecenosti..
Glatko klize nekontrolisane reci, razumemo se i bez njih, zasto bi ih stedeli. Niko nas nece pogledati cudno, niko se nece uvrediti.
Znam, tvoje su reci skupe, mnogi bi dali bogatstvo biti na mom mestu.
I od jednom shvatim zasto si tako veliki u mojim ocima, u ocima svih onih koji te znaju,

...

I svakog dana i svake noci iznova. Sati prolaze, poruke se redjaju u nizu ne zanimljivih i manje zanimljivih...vec deseta kafa ispijena uz plavo sivi dim cigarete. Opsesija?, ne, mora da je nesto drugo. Svakim novim danom se pitam...sta trazim ja ovde? Zabavu?, drustvo? ili...samog sebe...od svega ima dovoljno.
Povratak u neku proslost, zamagljena secanja na stara, dobra vremena? a bila jesu, bas takva, neopterecena, puna radosnih trenutaka, opustena i iskrena. Kultura?, bilo je i nje, ...

Hodajuci lavirintima Razbibrige, cesto zastanem, pijuckam kafu i posmatram. Podseca me na Veneciju, na uske ulice i male trgove, a okolo more...razmisljam dok pijem kafu. Svaka licnost je individua za sebe, nenamerno, posvetim im paznju, i vidim....vapaj, da...vapaj za paznjom.
Svako to izrazava na svoj nacin, imaju razlicite probleme, razlicite poglede, razlicitu svest, a svi istu zelju...za paznjom. Da, popicu jos jednu...vreme mi sada nije vazno, zar je uopste?
Nebrojeno

...

Brzo su prosli dani, godine, decenije...zivot je pokretljiv, dominira dinamika, talasi emocija prelaze u talase iskusne plovidbe. Moc videti vise od drugih je skromno podaren manjini ili samo onima kojima nije tesko da gledaju otvorenim ocima i onda kada su drugi umorni, nezainteresovani.
Bila su to vremena neopterecenosti, godine koje su nosile samo saznanja i znatizelju, kada je sve bilo lako i zanimljivo. Svet je bio podeljen u dobre i one koji su to manje. Svako je tvrdio da je ovaj ...

Zeleo bih da sam...carobnjak. Ne onaj poznati iz bajki i zaga, vec onaj koji svaku izgovorenu rec sa ciljem da nekoga povredi, rastuzi ili omalovazi, pretvorim u prijatni cvrkut postovanja, u suncokret koji se okrece prema toplom izvoru zivota.
U realnom zivotu su zelje samo...zelje, najcesce su nam velike, neostvarive, kada se probudimo shvatimo da su samo san.
Ne poznajem ni jednog virtuelnog carobnjaka; verovatno ih i nema, a potrebni su nam.
Mozda se ova moja zelja

...

Uopste je ne volim, kisa mi je nesto...naporno. Nocas sam promenio moj pogled prema njoj, nije da sam je zavoleo ali sam postao ravnodusan. Donela je nesto dobro, danas je daleko, nema ni tragova ali je prijatni osecaj u vazduhu
Donela mi je mnogo vise nego sto bih zeleo da priznam. Provedoh celi zivot kao posmatrac, radoznao a diskretan. Cesto stojim pred ogledalom, zapitam se...zasto je ono cisto, zasto vidim tako

...

Jedne jesenje, kisne veceri, u starom gradu, lako pripit.
Muzika, tonovi Rock-a zvone u usima. Nije muzika u zivo, samo osecaj je tu i...secanja.
Bilo je divno...nekada, bas ovde, u ovoj zapustenoj Birtiji.
Stoji za stolom, onim...visokim, sam...zamisljen. Dim cigarete se dize neubicajeno gusto, pogled je maglovit, bucno je njemu...
Casa je jos uvek puna, dobra, stara viljemovka...specijalitet ovog podneblja.
Kako je lepo stajati na istom mestu kao i pre par

...

Celog zivota se nesto vrdoljim, jurcam, trazim...ko da sam jos u predskolskom uzrastu. Ne bih ja to ni primetio, to...da nisam vise, al djavo mi ne da mira, reko...aj da se odmorim od nerada. I tako je sve pocelo
Primetio sam izrazenu zelju gospe da pokaze svoju dominantnost, nije da ja to nisam primecivao, al zensko ko zensko, oce da tu nema sumnje
Reko, da je pustim malo nek privredjuje, grizla bi me savest da to nisam uradio...
Sad ovako, kad posmatram, mozda je bilo ...