Postoji li sudbina i ako postoji ,može li se pobeći od nje !?
Ne želim da verujem ,ali nešto me kopka,neprekidno,nema li neke
ironije u tome ,ako postoji onda nam je tačno određen broj koraka,
broj udisaja i otkucaja srca,broj pokreta u okviru arene koja se zove
život i van nje se ne može....ako je tako ,čemu onda čežnja,čemu
isčekivanja ,čemu sve ono lepo što ima neuporedivo poseban značaj ?!..
zar je život samo unapred određen ritam ...

Slušam " naše pesme ",prisećam se naših razgovora,tvojih obećanja,reči...
I onog dana kada si mi samo rekao "čuvaj je....čuvaj se ,malena"....
Čuvaj je...čuvaj se ....zar u svetu u kojem tražiš zrno ljubavi i ljudskosti ?!
Bože kolika tuga izvire iz mene kada te se setim !?Koliko suza isplačem?!
Mislila sam da sam davno sve suze isplakala ali ne......kao da nikada neću
biti .....libera....od sećanja....od Tebe.....


...

Umorna sam od pogrešnih omekšivača na izbledelim majicama i zaboravljanja telefonskih brojeva najdražih osoba....ima li to više ikakvog smisla,u ovim godinama biti zabludela u svet imaginarnih snova...zaljubljena u sve što nosi njegov predznak i zaneseno opijena onim što nema ni obličja ni glasa....u ovim godinama....Rev ne budali...
Opet nekako volim svojih ovoliko godina. U komadu. I detinjstvo ostavljeno u njima. Sa šarenim perlama na mojim rukama .Uspela sam sačuvati malo tog ...

Ovih dana vreme nekako brzo prolazi,
a mi zarobljeni u njemu vučemo za sobom neskinute terete oblačnih dana
Ja već dugo bez svoga nisam pila kafu ni plesala na neke sretnije ritmove.
Stoji kraj mene i guta sva moja neslaganja i poricanja.
Kako se onda mogu okrenuti i otići.
U nešto novo. Ne bolje, samo drugačije.
Ovde sam ostala slušajući priče o nepoznatim mestima i nekim velikim ljubavima.
O gradovima koji su mirisali na more i danima ...