Пркос

Jesen...

Caruje jesen u mojoj dusi
stisla se uz mene i moje skuti
kaze da je nasla utociste svoje
zaposela oko i misli moje...
Ponela sa sobom sve svoje cudi
kosare s bojama i narucja studi...
Vitla me po polju,sasusenog lista
zorom me kupa, jutarnja izmaglica...
Hoce me za druga u svome piru
vodi me u setnju po vecernjem spaliru....
prkos

...

Cuj reci cu ti jednu tajnu
skrivenu od svih,beskrajnu
davnasnju i sadasnju
veliku i sjajnu
nadasve istrajnu...
nepokolebljivu i jaku...
poodmaklu i takvu
da samo zeli da je cuvas
i ne odas za saku,
prljavih para , sto bljeste u zlatu,
vec da je cuvas u srca krajku..
kao kakvu predivnu bajku
koja se samo vjeruj mi smela,
tebi iz duse ispricati htela....
Cuj reci cu ti jednu tajnu...

Prkos ...

Jesen...

Kao kakva udavaca,nakindjurena teska
pod plastom od zlatno rumenih boja
otezalih ruku i bedara,nekako snena
i zamisljena
stize na presto kao kraljica njena...

I gleda daleko tik preko svatova ,
sto li su doneli u torbama svojim
crvenih tonova sa zlatnim nitima,
i kao da nekako zurno broji ...

Vrati mi rec i samo cuti
zoru i suzu ostavi sebi
mozda se iznedri, ponovo i nova
ljubav iz pepela bez tuge ,bez bola...
mozda se izgubis u magli ocaja
il smozden prohodas nekropolo moja
mozda tad shvatis,da samo sam tvoja...

prkos

Dobro ti jutro tek zoro svanula,
Jesi li osmeh danu udahnula,
ponela ljubavi za ceo svet,
za vrapce i prelepi u basti cvet.?

Za oko moje ,da gleda bistro,
tek svanulo jutro i nebo cisto,
krosnje zelene i prve tresnje,
radost za duse sto usnise setne.

Dobro ti jutro ljubavi moja,
raduj se danu duginih boja,
pusti da sunce miluje ti kosu,
da trava ti mazi, tvoju nogu bosu.

Dobro ti jutro i svako ...

U sredistu zivota
izgradih svoj most.Da spona mi bude izmedju sna i jave....izmedju
proslosti i buducnosti.. u sredistu moje sadasnjosti..Gradih ga
smerno...kao SKADAR na BOJANI sto se gradio....dugo.....polako....sa
puno ljubavi....nadanja,suza i stradanja....zara i bujica....besanih
noci i praskozorja jutara.Gradih ga sa zeljom da mogu ga poneti sa
sobom gde god posla. Da svaki korak donese mi ljubav i milost
boziju.Gradih ga za sve ljude ovog sveta ...

U ovom svetu s mukom se snalazim.
Mislima kazem stanite malo,
ponekad reci prave ne nalazim.
Al` one jurnu kao bujica,
ruse sve prepreke i barijere,
htele bi da kazu u jednom dahu,
sta srce boli,zasto tuzno jeci
da su ga probole, otrovne strele.
*Hocu da pricam ,da placem i vristim,
hocu da me cuje i cela planeta.
Hocu da cujem i kako je onom,
sto zivi na drugom kraju sveta*.
Dal` i njega bol razara i muci?
...

Koliko nas ima u jednom danu
sto kapiju tuge otvaramo staru
slucajnih prolaznika s tovarom od jada
srecemo al nemo gledamo ih tada
jer sta bi smo rekli jedni drugima
prica je ispricana nasim pogledima.???
I kao po pravilu stidimo se tada
sto nas reka jada dovela bas tada
i drugi da vide ono sto ne zelimo
da nemamo sa kim ni bol da podelimo.
A kapija cuti,jedini saveznik
odtrpi i odslusa svaciju pricu
i nikome nece ...

U dahu mome, KOSOVO MOJE,
sve krvi sto su tekle
niz Kosovo polje,
dale su mi zavet
ko pcele sto se roje
......i grlo Obilica cujem kako poje:
-U VEK i VEKOVA uvek ce da stoje
Srpsko je bilo i ostalo je
Kosovo moje krvlju natopljeno
Kosovo moje Lazarom zadojeno
Kosovo moje vazda otimano
Kosovo moje iz bola sazdano-.
Ti si u meni i ja u tebi
zizak sto gori,bozur crveni,
kolevka moja sto je trgaju, ...

Umem da ti kazem ali ne znam zasto
zastane rec ugrlu i roji
da li sam u basti pogleda tvojih
spoznala sebe ko hrast da stojim.
I kada pokusam da izustim slog
...sto predvodi hordu mislenu moju
kao prkos prekrasnih boja
odcutim sebe i dusu svoju.

Mozda ce grana sto hlad ti pravi
uspeti ono sto nisam ja mogla
milujuci osmeh usana tvojih
jer tako blizu njih sam dosla.
by Prkos