Nekategorizovano

Pisem i brisem i tesko disem.
U ovom svetu s mukom se snalazim.
Mislima kazem stanite malo,
ponekad reci prave ne nalazim.
Al` one jurnu kao bujica,
ruse sve prepreke i barijere,
htele bi da kazu u jednom dahu,
sta srce boli,zasto tuzno jeci
da su ga probole, otrovne strele.
*Hocu da pricam ,da placem i vristim,
hocu da me cuje i cela planeta.
Hocu da cujem i kako je onom,
sto zivi na drugom kraju sveta*.
...

Zelim da
odes,al` da mi se vratis, kad zadrhti misao a uzdah zaboli.....da se na odsjaju
dlana mokrog...stvoris..... ko oreol koprene...svih mastanja mojih.Jer tada kad odes.....odnosis sve
moje.....poglede snene...zeljom opijene....dusnik sto se susi.....i sapatom
zove....vrati mi se ....dodji...jedino milo moje.A kako da kazem sebi....da
zelim da mi se vratis....kako da opravdam sve reci.....koje cine da patim...a
rekla,pomislila sam, nestani...i nemoj ...

Kamen od svile....


Svaki me dodir trgne ili prene ..iz mastanja,tuge
suvisle bez kise,pratioca mnogih izgubljenih dusa,snova ...beskraja
...sto jure do ocaja....bez daha u grudima...bez ljudskosti u ljudima.
Dirne li me vetar,zadrhtim od studi...iako vrelina od zarkoga
sunca.....przi sve i susi kao nade nase .....praskozorja jutara.
prekrivene pepelom....krstom ....bolnog..razapetog srca... Zaklonih se
rukom....kao da se branim...da ...

Niko kao pesnik ne ume da kaze
Sta mu je na srcu I nikad ne laze.
Uvek u svom svetu cistote I mira
Ispisuje stranice belog papira.
Tada on u mislima koraca kroz vreme
Prostranstvom duse i obale njene.
Sakuplja po zalu iz skoljki zivota
Izgubljene iluzije i sta od nih, osta.
Tada se belina gomile papira
Ispisane olovkom I lepog manira
Pretoci u tugu u reci I slova
Kao zavestanje za vremena nova
Ostane u tami zackriljene ...

.....Sjeseni sve tuge dolaze.Kod mene im toplo,jer
studena jutra i vetrovi pocinju.I ona mora naci skloniste.Dobro dosla
draga,ti si mi bar ostala verna i moja.Zamisli...nesto moje..nesto sto
me ne ostavlja....na kratko si bila ostavljena...ali si znala da cu ti
se vratiti...znala si da je sve samo iluzija...pusta zelja i
agonija....da ljubav kod mene ne stanuje...kada pocnu jesenje
kise....kada za mene niko ne dise...a srce ne moze vise...Dobro mi
...

Grleni osmeh decibele rusi
Tisinu razbija I pucaju stakla
Koliko treba jos osmeha dana
Da bi se tuga iz duse pomakla?
Kao sto ludom, kazu da je brasno
Razliog za smeh,zabava za druge
Kojiko ih ima u redu od tuge
Sto ne vide osmeh ni na kraju duge?

U mome stanu smeha do suza
Stanuje tuga,I otkaz mi ne da,
Kaze mi da svoje stanarsko pravo ...

.....Kako bih samo zelela, da sve nisam umislila,da se ne potkrada zabluda kao zbilja,da iskra u srcu sto dugo sija,ne bude lazna iluzija,Vec srca moga sinfonija,koju slusamo i ti i ja.Mozda nije kasno za nadanja...
I gle..nesto mi sunce jace i lepse sija,neka toplina mojim bicem nailazi kao plima...valjda je prevelika zelja da te imam....podarila mi osmeh na usnama,podarila zar oku ...

Ti uvek podji gde srce te zove,
medj oblake poleti u srediste duse.
,Pomeri sunce,planine i more
u tajno skroviste do prve bore.
I nikada nemoj zazaliti zoru,
sto svanula budi snove nezne.
Ona samo zeli da ih prva cuje,
dok kosa ne zabeli i zaborav krene.
A kad damar drhti i
pocne da bije,
dlanom ga vlaznim umiri i stegni.
Pusti da otkucaj nagovestaj bude,
prethodnica topla ,java snovidjenih.
I idi dalje gde ...

Nemilost kruzi bas bez milosti,
jurisa u napad bez skrupule srama,
ko zver ranjena jauce u toru,
i pita se zasto,ostala je sama.
Od milosti trazi samilost za sebe,
od ociju duse sto je drugi nose,
za druge je nikad potrazila nije,
ko azdaja rusi neduzne zivote.
I Djavoljim smehom ruga se iz ada,
i misli da tako krv zilama ledi,
ne shvata da nemilost tanka je grana,
krhka i puca, jer na njoj bas sedi.
A onda u strahu ...

....Nekom ,nekom ko zna da dise...da
osluskuje i krik i sapat...nekom ko zna da cita sa usana
ispucalih..izgrizenih do krvi od bola...nekom ko ce umeti da iz oka iz
koga suza klizi procita...nekom ko ce razumeti i drhtaj tela i grc bola
ruku koje se tesko pokrecu...nekom ko ce razumeti...da samo topli dah
ljubavi tvoje ...moze me u zivot vratiti...jedino milo moje...mozda ces
...