Dragi prijatelji sve pesme u ovom blogu su vlasnistvo SNEZANE TOPALOVIC! Ne cini li ti se lako kada to kazem samo ja... vec da ti izgovoriti moras izgubio bi dah i kao ranjeni orao vristao bi na sav glas.. Gde bas sad,i zasto ja hiljadu pitanja pustio bi u etar nemocan i skrhan a nijedan tren nebi se zapitao da li i ja mogu biti ranjena ...
Mozda sam od tebe stvorila mit? Da stvorila sam ga sama... mozda i nisam shvatila tada, da samo nas zivot ne zivi medju nama S.T,-Prkos-jutarnja izmaglica
Moje si jutro tek probudjen dan.... zrak tek rodjenog sunca san tvojom bojom okupan... ceznje moj beskraj... tvojih usana vapaj... radost oka mog kada te kraj sebe ugledam.... S.T.Prkos-jutarnja izmaglica
Kad nesto zelis mnogo i jako u dubini duse ucrtas i cekas kao kopac zlata iscekujes grumen i onda te sunce obasja sa neba.. Tek onda shvatis da nisi uzalud sanjao snove i mastao o sreci napokon je stigla-rasiri ruke prihvati je radosno i samo se smesi... S.T.Prkos-jutarnja izmaglica
Sneznoga jutra..februara treceg.. Kao dah zivotu iznedrih se ja… Sama.. u studeni praskozorja dana… Placom tek rodjenog glasa, Krenuh na put svojih izmaglica… Muk.. tisina..jako odjekuju… Osmeh i suza u grlu se tope Kao kakva omca spremna na Vratu Na trzaj da snagu odasilja svoju. Kuda, kroz maglu, nesvanutog jutra, Zivot me vodi slepom ulicom Da osnazi mala tek rodjena pluca Navikne na maglu ...