Пркос

Dragi prijatelji sve pesme u ovom blogu su vlasnistvo SNEZANE TOPALOVIC!








Ne cini li ti se lako
kada to kazem samo ja...
vec da ti izgovoriti moras
izgubio bi dah
i kao ranjeni orao
vristao bi na sav glas..
Gde bas sad,i zasto ja
hiljadu pitanja
pustio bi u etar
nemocan i skrhan
a nijedan tren
nebi se zapitao
da li i ja
mogu biti ranjena ...

Mozda sam od tebe stvorila mit?
Da stvorila sam ga sama...
mozda i nisam shvatila tada,
da samo nas zivot ne zivi medju nama
S.T,-Prkos-jutarnja izmaglica

Moje si jutro
tek probudjen dan....
zrak tek rodjenog sunca
san tvojom bojom okupan...
ceznje moj beskraj...
tvojih usana vapaj...
radost oka mog
kada te kraj sebe ugledam....
S.T.Prkos-jutarnja izmaglica

Kad nesto zelis mnogo i jako
u dubini duse ucrtas i cekas
kao kopac zlata iscekujes grumen
i onda te sunce obasja sa neba..

Tek onda shvatis da nisi uzalud
sanjao snove i mastao o sreci
napokon je stigla-rasiri ruke
prihvati je radosno i samo se smesi...

S.T.Prkos-jutarnja izmaglica

Sneznoga jutra..februara treceg..
Kao dah zivotu iznedrih se ja…
Sama.. u studeni praskozorja dana…
Placom tek rodjenog glasa,
Krenuh na put svojih izmaglica…
Muk.. tisina..jako odjekuju…
Osmeh i suza u grlu se tope
Kao kakva omca spremna na
Vratu
Na trzaj da snagu odasilja svoju.

Kuda, kroz maglu, nesvanutog jutra,
Zivot me vodi slepom ulicom
Da osnazi mala tek rodjena pluca
Navikne na maglu ...

A šta bi to bilo,no zivot naš nasušni,
ko hleb i voda svakome dati...
no svako ne ume jesti i piti
vec britke sablje u meso zabiti...
Pa onda ždrati ,meso alavo,
po blatu što se vuce, krvavo i kaljavo.
Nemaju smiraj u duši svojoj,
da hleb i vodu blagosiljaju,
osmehom brige odagnaju,
ljubavlju gnezdo obaviju...
A tebi je veruj sam Bog sve to dao,
i nikada nemoj da ti bude žao,
sto svoj si ucenik,profesor i ...

Iscekujem da san se pretoci u dan
pokusaj da uspem -krenem i znam...
meni podsrek , srca otkucaj..
krilo za let..oku sunca sjaj..
zelja i htenje...moj celi beskraj...znam i da znas...
jedino sto ti mogu dati je..
moj san na dar.....

jutarnja izmaglica

Miris vetra i pokoja slomljena grana
samo su uvod u zimsku caroliju i ples
iscekujem da belu haljinu istkanu od pahulja
tebi i meni donese kristalno beli sneg...
Tad podijum samo je nas,krenimo korakom
pustimo orkestar beli ,da nosi nas polako
melodijom zanosnom uzdigne
i nosi u svet snezni,ocarano i lako...
...

I biti ...NIKO....a hteti biti ....NEKO
i biti tako...BLIZU...a biti...DALEKO
S namerom ...necasnom...u trenutku...TESKOM
Namirenje..."DUGOVA"...da bude sa....TRESKOM.

Ko to samo...MOZE...DJAVOLI...ga LOZE
Da se pameti..DOZOVE...pomozi mu BOZE.
I da taj...NIKO...postane...IKO.....
Ko COVEKU...slici....makar i u ..PRICI.

I ..pokaj se NIKO..bar mozes...TOLIKO,
Ako ne zbog CASTI..i obraza...CISTA.......
...

Zelim da znam kad nekome dam ,
da zeljom dajem,da ne prodajem,
ni cast ni rec ni obraz
zelim da znas sunarodnice moj
da zemlju ovu kojom ti hodas
natopila je krv ,suza i znoj...
I nema pravo niko sem nas
da gradi je ,ljubi i dize glas
kad tudjin krene dusnik da nam vadi
i nasim bolom da se sladi..
Zelim da znam da i ti ces stati
uzdignute ruke ko za svoju mati,
zemlja kojom hodas i koja te hrani
netrazi ...