"Tebi treba jos jedno dete"-kaze moj muz, nagovarajuci me.
"Tebi treba jedna dobra prevara"-kaze, smejuci se, moja bivsa ljubav.
"Tebi treba da naucis da cenis to sto imas"-kaze moja najbolja prijateljica.." treba ti da osetis pretnju, treba ti nesti poput igle koja ce te bocnuti i pustiti malo krvi iz tog tvog savrsenog, malog zivota."
"Tebi treba jedna olovka, dooobro naostrena olovka, koja ce trajati dovoljno dugo da mozes da ...

Ponekad, istina retko, a sa godinama sve redje, se dogodi da susretnem neciji pogled. Naravno, ne govorim o obicnom pogledu, o prostom ukrstanju putanje necijeg i mog oka, vec o istinskom prepoznavanju kroz pogled, koje je tako retko izmedju muskarca i zene. Na trenutak u meni zatreperi neizvesnost, i pitanje "da li sam u pravu, da li je i on "pogledao" u mene bez onog iskonskog srama, tako normalnog i uobicajnog, a nepotrebnog u nasim susretima"? Osetim drhtaj i kad je odgovor ...

U pocetku smo se seljakali kao Cigani, ne usudjujuci se da poverujemo da ce nase trenutno stanje imati vek trajanja duzi od par meseci. Smenjivali su se stanovi sa hladnim radijatorima, gradovi cija je ruznoca cinila da pocnem da grickam svoje zanoktice, fasade koje je krecenje davno, pradavno umilo, moji vecito pretrpani neseseri sa sminkom u kojima bi on redovno zagubio prezervative, a onda ih grcevito i uzurbano izvrtao na pod u naletima strasti, pustajuci da moje skupocene teglice sa kremama ...

Stajala sam oborene glave na parkingu, tik pored naseg autobobila, skoro nehajno gledajuci u sisarku koja je otpala sa obliznjeg drveta. U mislima sam terala desnu nogu na korak, ali me ona nije slusala.
"Udji u kola, malena"-cula sam njegov nezan, tihi glas.
Nista. Noga se i dalje ne pomera.
"Majmune ludi...kretenu...idiote.."-nabrajam u sebi, ali, naravno, nista od toga ne izgovaram, samo i dalje stojim, kao ukopana u zivi pesak, bojeci se da napravim ...

Ponekad me zaista zabolis.
Ponekad to budu trivijalni trenuci, momenat kada setam julskim ulicama, dok mi sunce topi sladoled i kada mi misao da to nikada necu raditi sa tobom zatrese ruke.
Ponekad me, kao juce, zaboli cista fizicka zelja za tobom, vlaga u koju samo ti mozes da usadis seme iz koga nesto moze da procveta.
Ponekad su u pitanju sustinske stvari-nase dete nece nikada skakutati pored nas, tvoja deca ce setati kraj tebe, moje ce skakutati kraj mene.
Sreca ce ...

Danas sam odlucila da dete u obdaniste odvedem putem drugacijim od uobicajnog. Trebace mi vise vremena, ali to je opcija na koju mogu da pristanem. Treba mi promena, a lakse je zapoceti veliko spremanje svog zivota od malih stvari. Tako sam jutros stavila i biserne perle i sesir, koje sam oduvek smatrala preozbiljnim za mene, cak i onda kada sam dobrano zagazila u cetrdesete.
Tesko prihvatam cinjenicu da je ovo sada, bas ovaj trenutak, ovi meseci i ove godine, najsretniji period mog zivota. ...

Svakoga dana na putu do, i sa posla, vidjam vrlo zanimljive stvari. Neko ih mozda ne bi ni primetio, delom zbog vremenskog ogranicenja od par desetina sekundi, eventualno par minuta ako se zanimljiv prizor desava dok je crveno svetlo na semaforu, tokom kojih nase oci treba da detektuju prizor, da sliku posalju mozgu, da mozak obradi i prepozna sliku i da je selektuje kao zanimljivu u moru prizora koje vidjamo, a ne vidimo svakoga dana, a delom zato sto se, na srecu, ne odlikuju svi ljudi hipersenzibilnoscu ...

Mislim, prica je pocela krajnje romanticno..znate, bas kao u ljubavnim romanima: ona i on su se sreli ponovo, nakon puno godina (dobro sad, ne bas puno, ali dovoljno godina) nakon poslednjeg susreta. Lokacija- Saronic zaliv i predivno, maleno ostrvo, divlje more, pitomo mediteransko rastinje, topla noc, zvezde na nebu i znate kako to vec ide....Njihova ljubav u prethodnom vremenskom periodu je bila divlja, strastvena, puna neizgovorenih reci, ciji odsjaj je grejao njihova scra tokom dugih godina ...

Neki su me pitali kako je bilo?
Videti te ponovo.
Rekla sam im.
Sve od pocetka.

Opisala sam junsku noc, osecaj kao da na usnama imam gorko zrno koje nemam snage da ispljunem, koraci odlucni poput onih kojima su istocna plemena krenula u osvajanje zapadnog carstva.
Podsetila sam ih na mesto na koje si me i prvi put odveo, pre sedam godina, vino je bilo drugacije, ali ja sam bila isto opijena. San mirne vode oko nas me nije doticao, ja sam bila divlja voda ...

Moj sat je namesten 1 sat unapred, na vreme koje otkucava u tvom gradu.
Moji zalogaji svi imaju ukus prepecenog hleba sa medom koji sam pojela na tvojoj terasi nad Plakom.
Moje telo je kalibrisano prema tvome, pocev od one snegom upakovane januarske noci u Budimpesti.
Moji koferi su spakovani prema gradovima koji stoje na tvojim avionskim kartama, a lisabonska prasina na mojim cipelama stoji neobrisana.
Moji koraci su laki samo na 37° 58′ 0″ N, 23° 43′ 0″ E. ...