malavelika

Mislim, prica je pocela krajnje romanticno..znate, bas kao u ljubavnim romanima: ona i on su se sreli ponovo, nakon puno godina (dobro sad, ne bas puno, ali dovoljno godina) nakon poslednjeg susreta. Lokacija- Saronic zaliv i predivno, maleno ostrvo, divlje more, pitomo mediteransko rastinje, topla noc, zvezde na nebu i znate kako to vec ide....Njihova ljubav u prethodnom vremenskom periodu je bila divlja, strastvena, puna neizgovorenih reci, ciji odsjaj je grejao njihova scra tokom dugih godina ...

Neki su me pitali kako je bilo?
Videti te ponovo.
Rekla sam im.
Sve od pocetka.

Opisala sam junsku noc, osecaj kao da na usnama imam gorko zrno koje nemam snage da ispljunem, koraci odlucni poput onih kojima su istocna plemena krenula u osvajanje zapadnog carstva.
Podsetila sam ih na mesto na koje si me i prvi put odveo, pre sedam godina, vino je bilo drugacije, ali ja sam bila isto opijena. San mirne vode oko nas me nije doticao, ja sam bila divlja voda ...

Moj sat je namesten 1 sat unapred, na vreme koje otkucava u tvom gradu.
Moji zalogaji svi imaju ukus prepecenog hleba sa medom koji sam pojela na tvojoj terasi nad Plakom.
Moje telo je kalibrisano prema tvome, pocev od one snegom upakovane januarske noci u Budimpesti.
Moji koferi su spakovani prema gradovima koji stoje na tvojim avionskim kartama, a lisabonska prasina na mojim cipelama stoji neobrisana.
Moji koraci su laki samo na 37° 58′ 0″ N, 23° 43′ 0″ E. ...

Secam se posledenjeg dana u mesecu septembru jedne godine. Ne tako davne. Sedeo je u svojoj stolici za bebe, nad cinijom borovnica. Bio je u plavoj zekici, sa loknama razvrcanim na sve strane i nevesto kasikom lovio plave tacke po tanjiricu. Sav umazan krvavo ljubicastom po obrazima, rukama, celu i kosi, provlacio je preko jezika borovnice i slogove "ma-ma-ma-ma". Bila sam tako sretna to popodne. Osvezeno sretna. Ozareno sretna.
"Ti si moj mali vampir"-rekla sam mu i coknula ...

Neopisivo mrzim situacije u kojima trebam da izigravam svetlucavi privezak na sveznju raznobojnih kljuceva koje cvrsto u ruci drzi moj muz. Kljuc (srebrni) novog BMW 3 Series Sedan 335i, kljuc naseg cetvorosobnog stana (tamno plavi) na Vracaru i onog manjeg, dvosobnog, na Zvezdari (vatreno crveni), u kome se vidja sa svojim ljubavnicama, kljuc nase male brvnare u planini (zeleni), kljuc kojim mene drzi zakljucanu i privezanu za sebe vec godinama (potpuno providni, kao od stakla, ali nesalomivi, ...

Jutros mi se na putu do posla desila retka i neobična stvar.Obično putujem naizgled zagledna kroz prozor, a izistinski zagledana u samu sebe, jer se najlepše usamljena osećam medju gomilom nepoznatih GSP sapatnika. Tako je bilo i ovoga jutra, sve dok me nešto, neki unutrašnji blagi ubod intuicije, dodir jednog paralelnog sveta nije naterao da okrenem glavu i uperim pogled ka ženi koju sam više naslutila, no videla da je sela preko puta mene na prethodnoj stanici. Nije bilo čudno to što ...

Kako izabiramo pricu koju cemo ispricati? Prvi, najlogicniji i najjednostavniji odgovor koji se namece je- na osnovu njenog znacaja, kako onog koji ima za nas, naratore, tako i onoga koji ce imati (nadamo se) na citaoca. Ali, kakav je znacaj price koju izabiramo da ispricamo? Uglavnom se (ako smo strastveni citaoci, a pisac dovoljno lukav i obazriv) prenebegne vrlo prosta i ocigledna cinjenica-prica koja je ispricana je odredjena jedino i samo onim pricama koje nisu ispricane, koje su sakrivene ...

Deo mog posla je ubijanje. Nije bas da to volim. Nije prijatno kao npr. dugi meseci cekanja i pripreme, ni uzbudljivo kao analiza koja sledi kasnije. Ali, neophodno je. Na kraju krajeva, za to sam placena. Naravno, danas to radim drugacije nego pre 10-tak godina, kad sam tek pocinjala. Mnogo sam hladnokrvnija i vestija, ruke su mi snaznije, pa sam postupak krace traje, a moram da priznam da je i tehnologija napredovala. Kada se samo setim sa koliko sam samo straha uhvatila prvi objekat, kako sam ...

Nakon svog tog čekanja, po prvi put on i ja nismo bili zajedno, jedno za drugo, već jedno protiv drugoga, ovoga puta. On nije želeo da se odeli od mene, a ja sam želela da ga odvojim. Do kraja naših života stvari će, pak, stajati sasvim drugačije, on će biti taj koji će žudeti da ode, a ja ću želeti da ga večno vežem za sebe.
Trajalo je petnaest sati, mada je izgledalo da traje duže. Uvek nam tako izgleda, kada se radi o stvarima koje obuhvataju bol, strah, plač, krv I neizvesnost, ...

ona:
Večeras ću samo za tebe da se smejem. Gledaj me. Pogledaj bezobrazni luk u koji su se moje usne izvile. Priđi bliže. Oči su mi mutne zbog predaje u koju ću tako lako i rado da skliznem, kao i ova haljina sa mene. Omiriši moju želju među nogama. Lizni me. Šapni mi šta želiš da ti radim. Neka me tvoji prsti pozdrave, pokaži mi da pamte moju mekoću, pusti ih da se igraju sa mojom željom, dozvoli im da pređu sve one puteve koji me teraju da vrištim u sebi. Gledaj me. Ugrizi ...