malavelika

Da li me volis?-upitala sam, ne podizuci pogled sa knjige.
Uzasno-odgovorio je, ne podizicu pogled sa kompjutera.
Stvarno?-upitala sam zacudjeno i okrenula glavu ka njemu.-Jos uvek?
Da, jos uvek.-kratko je odgovorio, sigurnim glasom, i dalje gledajuci u racunar.
To je bilo u cetvrtak.
Danas je subota, a koferi stoje u predsoblju. Spakovani.
Koferi su zajednicki. U koferima su sve stvari njegove. Kofere sam spakovala ja.
I zasto sada osecam kao da ...

Jutros sam se probudila sa onim mucnim osecajem nemira koji nam donose odredjeni snovi, a kojih u prvi mah i ne mozemo da se setimo. Sanjala sam tebe, i u snu te nisam volela. Kakva ironija.
I, evo me sada, kuckajuci stapom premeravam ovu betonsku stazu u kockici zelenila zvanoj park. Imam 65 godina i stap sam pocela da koristim prosle godine. Imam 65 i jos uvek zivim u onom danu od pre 35 godina.
Moja cerka ima 30 i ne zna kako je to biti ostavljen. Jos je niko nije oglodao do kostiju ...

Samo ponekad dozvolim sebi da zamislim kakva bih bila, da sam sa tobom. Zamislim da su to tvoje ruke što u mraku vršljaju po mome telu, bez zadrške, sigurne da je moja koža njihova. Samo ponekad u mislima ponovo popijem sa tobom ono belo ostrvsko vino, dok mi se kosti rastapaju pod tvojim pogledom, pričajući sve dok se Sunce ne pojavi nad kritskim morem...i setim se one noćne voznje od Atine do pirejske luke, gde sam pod milionima zvezda drhtala kože naježene, jer stojiš na 10 cm od mene, ...