Sećam se kada su te pustili iz bolnice na vikend, a ti brzo odjurila u kuhinju da
umesiš slavski kolač, da se ne brukaš pred gostima. Onako iscrpljena i jedva živa.
Neka ove godine bude kupljen. Neka se zna da te nema.

Ne mogu da te nazovem i kažem ti

Srećan rođendan.

Nemam snage da ti čujem glas.

Zoveš me da mi kažeš koliko patiš. Neću da te slušam! Neću, jer kod mene nema mesta
i za tvoju patnju. Prevelika je. Ugušiće me. Ja ne pokušavam ni da ti kažem kako se
osećam. Ti si me naučio da ćutim. Ćuti sada i ti.

Neću ni da te vidim, jer znam šta misliš i kada ćutiš.