Baš se pitam odakle dolazi sreća... Da li se sreća može kupiti u prodavnicama:’’Dobar dan, da nemate možda 5kg sveže sreće’’? Ili je to veliki kapital koji se mora kupovati na kredit uz otplatu na rate...Hm, ne znam da li je sreća nešto ’’uhvatljivo’’, opipljivo, ili je to bezvadušni prostor koji nas čini zadovoljnim... Neko je rekao, da sve od nas zavisi, samo je potrebno malo sreće. A to malo sreće je ustvari mnogo. Može li čovek odabrati kako ...
Znala bih da je ponovo padala kiša,ali nije....ovog novembra su oskudne,kao i mnogo čega drugog....čula bih da su se puštale balade sa diskova ,pored šanka prepunog kafića,ali nisu....kao ni neke druge tužbalice koje znam..... Znala bih da još uvek mogu vrteti blues u mislima i da ne osećam entropiju. Znala bih da je lakše ...
Blizi se osmi mart. Znam, nije jos blizu, ali je...blizu. Meni je, dovoljno blizu. I, kako je blizi, to se sve vise, roje pitanja u mojoj glavi. Znam da me gledas negde odozgo, znam da si ponosan kao sto znam da si tuzan. Osecam je i dalje. Tvoja tuga, moja tuga, pomesane, isprepletane, ponekad ne mogu da ih razdvojim i dam tebi, tvoj deo pa ih nosim, obe. Razumem te, tata. Mozda cak i vise, nego sto mozes da zamislis, iako verujem da sad, tamo gde si, imas poprilicno prosirene vidike Nisam te ...
Dragi prijatelji sve pesme u ovom blogu su vlasnistvo SNEZANE TOPALOVIC! Ne cini li ti se lako kada to kazem samo ja... vec da ti izgovoriti moras izgubio bi dah i kao ranjeni orao vristao bi na sav glas.. Gde bas sad,i zasto ja hiljadu pitanja pustio bi u etar nemocan i skrhan a nijedan tren nebi se zapitao da li i ja mogu biti ranjena ...
Mozda sam od tebe stvorila mit? Da stvorila sam ga sama... mozda i nisam shvatila tada, da samo nas zivot ne zivi medju nama S.T,-Prkos-jutarnja izmaglica
Moje si jutro tek probudjen dan.... zrak tek rodjenog sunca san tvojom bojom okupan... ceznje moj beskraj... tvojih usana vapaj... radost oka mog kada te kraj sebe ugledam.... S.T.Prkos-jutarnja izmaglica
Kad nesto zelis mnogo i jako u dubini duse ucrtas i cekas kao kopac zlata iscekujes grumen i onda te sunce obasja sa neba.. Tek onda shvatis da nisi uzalud sanjao snove i mastao o sreci napokon je stigla-rasiri ruke prihvati je radosno i samo se smesi... S.T.Prkos-jutarnja izmaglica
Sećam se kada su te pustili iz bolnice na vikend, a ti brzo odjurila u kuhinju da umesiš slavski kolač, da se ne brukaš pred gostima. Onako iscrpljena i jedva živa. Neka ove godine bude kupljen. Neka se zna da te nema.
Sneznoga jutra..februara treceg.. Kao dah zivotu iznedrih se ja… Sama.. u studeni praskozorja dana… Placom tek rodjenog glasa, Krenuh na put svojih izmaglica… Muk.. tisina..jako odjekuju… Osmeh i suza u grlu se tope Kao kakva omca spremna na Vratu Na trzaj da snagu odasilja svoju. Kuda, kroz maglu, nesvanutog jutra, Zivot me vodi slepom ulicom Da osnazi mala tek rodjena pluca Navikne na maglu ...
Ne mogu da te nazovem i kažem ti Srećan rođendan. Nemam snage da ti čujem glas. Zoveš me da mi kažeš koliko patiš. Neću da te slušam! Neću, jer kod mene nema mesta i za tvoju patnju. Prevelika je. Ugušiće me. Ja ne pokušavam ni da ti kažem kako se osećam. Ti si me naučio da ćutim. Ćuti sada i ti. Neću ni da te vidim, jer znam šta misliš i kada ćutiš.
Novi komentari