Knjige Fotografija sa temom čitanja ima ooogroman broj. Bilo bi potpuno beskorisno sve njih sakupiti i čuvati. To me podsetilo da vam nešto ispričam. Devojka je svom momku stalno govorila kako strašno voli da čita, kako je njoj knjiga najbolji prijatelj, ...
Sumrak je padao kao i prvi mraz te novembarske noći, neke snežne novembarske… Užurbanim koracima, uz poneki drhtaj tela, grabili smo prema toplom domu. Iz dečjih usta već je izlazio magličasti dah. „Požuri dušo, hladno je!“ Misli mi okrenute prema detetu. Maleni koraci se ubrzaše. Kao treptaj oka, vratio sam se u svoje detinjstvo. Svoju ruku sam, prozeblu, gurao u majčin džep kaputa. „Je l’ toplije sada?“ ...
Kamenog srca Donja stripovana priča me podsetila na jednu diskusiju, ako se ne varam, u temi Da li ste romantični. Jedan korisnik (muškarac) je komentarisao - parafraziram: da to njemu ne treba jer on svojim nogama stoji čvrsto na zemlji. Ukoliko je bio ozbiljan i stvarno tako mislio, to je onda jedan zanimljiv životni stav. Iz toga dalje zaključujem da on smatra romantiku nekom vrstom slabosti, ...
Išao sam na stotine informatičkih kurseva da naučim slepo kucanje. Uzalud. Gledao sam satima u tastaturu pokušavajući da zapamtim tačan raspored slova na tipkama. Sve je nestajalo kad zatvorim oči. Vezivao sam sebi oči i pokušavao da napišem barem svoje ime. Ispao bih uvek Mađar. Držao sam jagodice svojih prstiju na ringli pa na ledu. Da pojačam njihovu osetljivost. Sad više nemam otiske prstiju. A onda sam jedne večeri ...
Izazov ljubljenja Postoji priča o mladom čoveku koji je bio u braku sedam godina. Žena mu je bila izuzetna, deca dobra i sve se dešavalo na najbolji mogući način. Za svakog je njegov brak bio dobar, ali je nešto ipak nedostajalo. Nestala je strast i njemu nije bilo jasno zbog čega. ...
Kojim alkoholom tebe zaboraviti? Sedim za šankom sa Samoćom. Ne sećam se kada smo se udaljili ali se sećam kad smo ljubav sjebali. Jednom smo se telima dodirnuli, i to je dovoljno za našu daljinu, i za našu tugu. Zbog vikanja i svađe oterali smo najlepše reči. Dopadali smo se pre nego što nam je vreme bilo. Slagale su nam se slučajnosti, sudarao nam se rizik. Daljina nam se ušuljala u ljubav i, skoro, a neprimetno, ja sam te i dalje držao ...
Ne javljam se ljudima na ulici. Prolazim kao da ih ne vidim, kao da ih nema. Odsutan. Zagledan u jednu istu tačku, izgubljenu u magli, daleko ispred ili iza, ne znam. Ne prepoznajem smerove vremena. Jednostavne reči pretvorile su se u šifre koje ne razumem. Pritiska me u grudima. Ne znam šta. Možda to suđaje šenluče unutra. A možda je tuga. Možda je ipak samo to. Oblogovan
Zar je tako moralo biti (ljubavna priča) Neki kažu da sam bolestan. Drugi da sam uvrnut. Neki se odvažio pa rekao da mi nedostaje seks. Dobro da mu njušku nisam spljeskao. Pa ipak, ako stavim ruku na srce, moram priznati da su svi oni - u pravu! Ipak, samo delom. Vide oni da tu ima nečeg, nečeg što oni ne razumeju, nečeg što oni ne prepoznaju. Nečeg njima stranog. Pa tome pripisuju neke njihove lične ...
Zovem se Milutin. Imam 59 godina. Ćelav sam, imam jaku bradu i pristojan posao. Sedim često na jednoj klupi između solitera i pijem pivo. Ti soliteri, ulice oko njih, i sve to tamo, u mom svetu se zove Varšava. Nikad nisam bio u Varšavi, ali siguran sam da ovako izgleda neki kraj tamo, u pravoj Varšavi. Pijem preko dana na poslu i posle posla tu na klupi. Žena me je ostavila, glupača. Ostavila mi je sve što je bilo naše, i stan i pare i ...
Понекад пустим облаке да се поиграју мојим сликама. Они се прво дуго баве сенчењем. Заклањају сунце на сто начина. Прате га све до сутона. А када све утоне у мрак, они почну да се цеде. Тја… Глуме водене боје. А знам да плачу. oblogovan
Novi komentari