Svi tekstovi u Blogu

Најбоље ћутим међу тридесет слова. Она се разиграју око мене. Посебно у јесен. Тада личе на лишће које лети на све стране.
И лепи се.
По асфалту, лимарији, фасадама…
Посебно у октобру. Тада се изметну у стихове.
Уђу у холестерол, триглицериде и повишен притисак. И опутују ка срцу.


oblogovan

Stalno ga je put vodio pored tog izvora kad je išao prema imanju, dobra tri kilometra dalje od sela, jer je tu najbolja voda u okolini. Na drvetu pored izvora već godinama stoji okačena šolja, ali je tog dana nije bilo. Slučajni prolaznici nisu znali za tu stazu, ni izvor, da bi se baš tu odmorili ili utolili žeđ. Siguran da meštani iz sela nikada ne bi dirali šolju, jer je koristila i njima, oslonio se rukama na zemlju i primakao usne izvoru. Ispružen na travi razmišljao ...

Napustio sam:

Pesmu. Zagrljaje. Poljupce. Osmeh. Muziku.
Dah. Suze. Jutro. Noć. Doručak. Šetnje.
Spontanost.
Stalo mi je. Dopadaš mi se. Telo. Dodire. Poglede. Držanje za ruke. Vreme.
Pesme od grupe Pavel.
Bioskop.
Limenke piva.
Krov zgrade.
Ulice.
Odustao sam od nje.
I svega što je njeno bilo i moje.
Napustio sam i sećanje na Nju.
Otišao sam bez opravdanja.
Eto.
...

Oni misle da ću stati. Da reči više nemam. Da su me pošasti pojele. Oni misle da sam previše puta ustajao i da tome postoji kraj. Slaba vajda od bećarca! Lošem se nadati je jednako u samom početku izgubiti.

‚‚Ja u boga ne verujem. Ni u strašno Čohano. Ali ako ga negde ima, onda ga molim da tamo, u onom svetu mraka, korenja i tišine, kupi mom Miletu Dileji plišan šešir.
Uvek ga je tako mnogo želeo.‚‚ - Miroslav Mika Antić - Čovek

Ja sam moj šešir dobio, spreman da ...

Imam cele svemire sećanja.
Zanimljivo je da neka cela sazvežđa stanu u priču, a neke zvezde ne.
Nisu verovale da postoje priče za njih.
I samo padnu.
Tada zamislim želju. Brzo.
Da padnu visoko. Najviše.
Tako visoko da ih više nikada ne vidimo.



oblogovan

Kanio sam ionako da se osvrnem na promenu kroz koju sam nedavno prošao, osećao sam da dugujem objašnjenje, jer naravno da ljudima ne može biti očigledno onako kako je to meni, čim ugrabim malo vremena, a onda sam jutros na jedan od svojih postova dobio sledeći komentar:
Lambros, svaka čast na tvom pisanju, čitam i ako ne šaljem fotose sa tvojim knjigama, ne tražim potpise, poklone… Veliki broj tekstova me je oduševio i zato verno pratim šta govoriš! Međutim, u poslednje vreme sam ...

Znaš… Kada se sretnemo u nekom performansu strasti, za nekim šankom, ili u sporednoj ulici,
ili u nekim drugim slučajno poklopljenim ćoškovima naših okrnjenih života, tada zažmuri.
Obavezno zažmuri.
I zamisli.
Kao potpuni neznanci, možemo biti bilo ko.
Ti budi šta god poželiš.
A ja ću biti samo tvoj.


oblogovan

On je bio skoro svaki dan pijan.
Opijao se osmehom, knjigama, dobrim delima, vinom, opijao se njenim poljupcima i dodirima, poezijom, rečima i dobrim delima.
Život ga je terao da se opija.
Jednog dana ga je Sećanje otreznilo i, više nije bio srećan.

Dabetic Ivan

Naslov ovog teksta, priče ili tome slično: Peruđini, brate, nemoj tako!


Peruđini se rodio u Italiji a onda prešao u Englesku gde je napravio karijeru.
Ispočetka mu je sponzor bio Lajton a kasnije su postali saradnici. Poznat je i
po tome što je oženio najmlađu ćerku Čarlsa Dikensa. Mnoga njegova dela
su tek kasnije autorizovana na njegovo ime. Najpoznatije delo po kojem je
poznat i za ...

Ona odavno ne veruje u čuda
kada gleda filmove diskutuje o budžetu
traži falševe u morskim pesmama
a kada u ponoć pogleda u vedro nebo i zvezde
opsuje bogu mater što je onolike pare bacila na čizme
a dolazi leto
Čarobnim štapićima ona čačka zube
smatra Gandalfa pritajenim pedofilom
i dok koračamo pored reke koja nosi gume i leševe životinja
ona mi ne veruje da sam bio kod gatare
i da mi je u dlanu videla sreću ...