Govorni jezik je prirodna biološka forma ljudske komunikacije koja je stara preko 6 miliona godina. Čitanje je izmišljeno tek pre 6 hiljada godina. Ima nagoveštaja da je to bilo i pre, negde u vreme potopa oko 6,5 hiljada godina pne. (podunavske civilizacije) Vreme nije bilo dovoljno revolucionarno za ljudsku psihologiju da bi se čitanje usavršilo. Aristotel je veoma dobro razumeo osnovne ...
Jednom sam, tako me naneo put, bio u poseti kod rođaka, mog brata od strica. Bio je jako siromašan, sa četvoro dece. Tri ćerke i s najmlađim sinom. Čak nije živeo u selu nego tamo uzbrdo u zaseoku. To mi nije smetalo da se tamo prijatno osećam. Srednjoj ćerki je baš tog dana bio rođendan. Nisam primetio da išta pripremaju po tom pitanju, a kako su bili zauzeti dnevnim obavezama, ...
If we look a world what can we see? Romance is here, romance is there, romance is everywhere. World is full of beauty, of flowers, of joy, of love. Sometimes we do not see all of this. Why is it? Someone can say - if you can see it - lucky you. But it is not so easy as it seems. It is not because of world. We have to give effort, to change ...
Mislim da bi trebalo obnoviti običaj i zabraniti ženama da čitaju. Zbog čega? Kako zbog čega? Zar ne vidite citat u novinama? "Me he servido del ego masculino para mi progreso". "Koristim muški ego da bih napredovala" Eto zbog čega!
Ne smatram da sam pesimista. Sebe više vidim kao zakletog optimistu sa realistom u sebi. Taj realista izađe na videlo kad se okrenem oko sebe i vidim kako se ponašamo, kako umemo da mrzimo, kako gajimo decu, kako se odnosimo prema prirodi, i pomislim… Odosmo svi u ***ac. A onda, niotkuda zareži optimista iz mene i natera me da sebi izgovorim naglas – Ljubav će nas sve spasiti. Ljubav je ono kad ne gubiš veru u dobrotu neznanaca iako su te znanci povređivali, kad ne prestaješ ...
Slučajno sam upao u prostoriju gde se održavala literalna sekcija. Taman krenuh da se izvinim zbog ometanja kad opazivši nju toliko se upetljam da su mi se svi počeli smejati. Išli smo u istu gimnaziju ona treći, ja četvrti razred. Nisam se mnogo razumeo u poeziju ali mi je ona delovala kao boginja muzike. ...
Коме ноћи ове распредаш звезде у оне са и мимо жеље, коме распремаш постељу и паперје сна рукама од предвечерја... Дај реци, коме су та твоја два зелена ока данас поглед даровала на пропланцима и овог фебруара... Опет сам сневала међ два удаха, ону танану нит издаха када се душа простире ко ћилим међ планинама док се с лица сливају мимикрије што једна другу потире, оксиморон нове једначине бивствовања мимо тебе...
U pauzi sam sedeo ispred kompjutera i proučavao geomorfologiju na donjoj fotografiji, kad mi je prišla Branka, donevši mi neke papire koje sam tražio. Nagnula se dok je spuštala fasciklu na stol, a moje se oči izgubiše u njenom dekolteu. Posle par trenutaka dugih kao večnost, zapitah je uperivši prst prema monitoru - Da li bi se usudila da staneš na ludi kamen? - Ne bih - kratko je odgovorila - A bi li samnom? - zapitah ...
Kasniš? Predaješ se.. A samo sam želela da koračamo zajedno. Sve do kraja besvesti u nadi da ćeš uhvatiti korak sa mnom. Da ćemo se naći na onoj tački prepoznatljivosti, gde smo se nekoć razdvojili. Nadam se još deličkom sebe da ćemo se pogledati i u onom drugom prepoznati svu snagu vetrova, koji pokreću vetrenjače, svu snagu mora koji drže u životu milione i miliarde organizama, da ću naći toplotu Sunca i ugledati onu meni potrebnu svetlost Meseca. ...
Ono, kad sam bio klinac, i kad sam preras’o Deda Mraza i novogodišnje paketiće, sećam se da mi je najdosadniji datum u tom periodu bio prvi januar. Popisi u radnjama, kasno ustajanje, svi ćute i šetaju u pidžamama, pozivi telefonom, zvonjava, čestitanja… Na TV-u repriza zabavne emisije Nele Eržišnik kao Marica Hrdalo i skijaški skokovi u Garmiš-Partenkirhenu. A onda ručak i još veća agonija: Novogodišnji koncert Bečke filharmonije! Neizbežni slalom Bojana ...
Novi komentari