Svi tekstovi u Blogu

Moj svet se sastoji od nespokojstva,
od prezanja pred svačim,
u njemu su i skrušenosti blage svojstva
i pobuna
što čovek prođe tek što zakorači.
Moj svet se sastoji od onoga
što se misli kad je ponoćna tama,
nestalniji je moj svet od dima,
od tuge tiši.
Stotinu vasiona svet sad u meni ima
i stotinu krugova čistilišnih..

Desanka Maksimovic

...

Sebicno zelim zagrliti svaku misao tvoju
s' razumom vodim bitku kao za Troju
a svaka misao sto od mene te nosi
mojim zeljama sve jace prkosi.
I tada bezim daleko od svih
zatvaram sebe u bolan stih
u dusi jecam daleko od pogleda
i navlacim osmeh kad neko gleda.
A srce puca deli se na dvoje
usne drhte kad spomenu tvoje
a tebe nema falis mi sve vise
dokaz su oci iz kojih dobuju kise.
Krecem na put kom ne znam kraja
samoca

...

Ponekad pozelimo i od sebe pobeci
od svih razocarenja i briga daleko,
zakoracimo tako u svet neki drugi
mozda nam tamo slican je neko

Ponekad, zeleci da zaboravimo
sve teske price sto sa sobom nosimo
zavirimo na tren u neki drugi svet,
valjda tako tugama svojim prkosimo

A nekad pak iz dosade ciste,
ne znajuc' sta bi smo sa sobom sami
zaplovimo u taj cudni virtuelni svet,
ko zna, mozda nam neko ...

Da li uopšte vrijedi voljeti
kad se samo poraz za porazom niže
da li uopšte vrijedi živjeti
kad si svakim korakom bezdanu bliže...

Više nema smisla reći nekome
da ti je do njega jako stalo
onda se sve okrene protiv srca
koje je htjelo samo sreće malo...

I pad za padom ide u nizu
teško se dići opet sa dna
čemu uopšte nada u novo sutra
kada sam ostala i bez svog sna...

Ni poljubaca više za druge ...

Ranjeno srce
Sve zore su moje ostale puste, u budjenju injem,
zaborava posute,
u mislima, krupnim suzama okicene i
porusene poput trave
pokosene.

Rana je u srcu i bol u dusi
svako vece, ko oblak mrkli sto dan ubija, jer nema oporavka srcu kad rana ga pece.
Sreca je u njemu potpuna svela, nada, kroz maglu odavno promakla i mesecevu svetlost je odnela a ranu sa srca nije
ni takla.

Oziljak velik

...

Pet godina posmatram sebe na sasvim pogrešan način. Tražim samo svoje greške kako bih bila boja drugima, dok druge posmatram sa punom pažnjom. Slušam svaku reč, obraćam pažnju na intonaciju, pokret, svako slovo, zarez. Čitam između redova, naslućujem. Bitno mi je svako osećanje i misao. A koja je to tuga, radost, strah, želja, odbojnost, nesreća, žalost, dragost, zavist, koju ne mogu pronaći u sebi? Što više obraćam pažnju na druge, sve sam više okružena parazitima koje uopšte ...

У ритму Марангоне Сомнабулна фантазија



Те сновидне ноћи, умотане у плашт од кишних капљи које су добовале неку суморну каденцу, сновидне ноћи обасјане лунарним рефлектором, а затамљене кишоносним облацима, Анабела се нашла на неком омањем campo[1]-у, једном од многобројних у том граду, не знајући како је ту доспела, загубљена као и сваки читалац ...

"Ljubav se može začeti na mnogo načina ali jedan od najmoćnijih, najinspirativnijih i najuzbudljivijih jeste dopisivanje. To je onaj plamen koji se razbuktava dok čitamo, pišemo i razmenjujemo s nekim pisma. Za početnu iskru jeste potrebno videti telo, ali duša koja piše razgoreva vatru i održava taj plamen..."

Trava za zaljubljivanje - Tereza More