Ne znam ni sam kako bih napisao ovaj tekst zato što ima mnogo kontradiktornih činjenica. Kao prvo volim prirodu, i volim da provodim vreme u njoj, ali me isto tako nervira sva ta tišina koja me okružuje svaki svakcati dan. Prosto rečeno čeznem za gradskom dinamikom i odrekao bih se raja zbog gradske buke i vreve. Bio bih spreman da prođem ponovo sve ono što sam prošao 2008-e u Novom Sadu, a to je da sam 4 meseca proveo u gradu i gladan i žedan ali ipak nekako miran i spokojan jer sam imao ...
Napokon je došao i taj dan da izađem iz bolnice! Ne mogu da dočekam da dobijem otpusnu listu i da ko svet sednem u Lazino tele i onako sa guštom popijem piće sa društvom...
Ljubav je jedna divlja životinja koja svija gnezdo na slomljenim srcima. Zavede te nežno, opije te, a onda ti surovo kroz rebra izvadi srce i ostavi samo bol i patnju!
Pre neki dan, dok smo vozili bicikle, iz daleka sam videla dva ogromna šarplaninca. Čuče i čekaju. Eto, nemaju pametnija posla, nego baš tu čučnuli i čekaju da ja naiđem da me izedu. Prvi u koloni je bio dosta ispred mene, pa mu ja viknem Jesu li ono dva šarplaninca? A on odgovori ozbiljno da jesu. Ne kontam uopšte da mi se ruga. Od straha sam premrla, ali sam nastavila. Računam, ako pojedu ostale, nek jedu i mene... Kad smo se dovoljno ...
Ovaj zapis je posvećen stihovima koje nam je ostavio Omar Hajam (عمر خیام ), persijski pesnik, matematičar i astronom. Napisao je oko 1000 rubaija i njegova poezija je zasenila njegova dostignuća na drugim poljima kao što su: algebra, geometrija, astronomija...itd. Rubaija je pesma od četiri stiha u kojoj se rimuju prvi, drugi i četvrti stih, treći je oponent, a smisao je u četvrtom stihu. Za takve rubaije kaže se da su osakaćene ili da imaju tip A-A-B-A. Dozvoljena je ...
"Nije stvarnost ono što se zaista dogodilo, već ono što mi doživljavamo kao stvarnost, a što je možda san, sećanje ili pusta izmišljotina...!" Citat iz knjige "Nestajanje" Nade Milinković
19 minuta prodje kao munja pred ocima.. tren.. puc prstima.. kaziprstom, srednjim prstom i palcem... zasto? zasto? zasto? zasto?
Jutro ces obuci u moju haljinu I povesti sa sobom. Ogrnuto toplinom tek razdvojenih tela Mirisace na mene. Kroz pospane oci, neumivenom kafom, Ispices moje uzdahe. U porubu kosulje na tajne ljubavi- ...
Strahujem da nestaces opet; Stope tvoje ne ostavljaju traga Po vodi dok hodas. Nose te vetrovi Oblak je utociste Sto skriva te od kise sumnji Nebo je puno tvojih koraka ...
Novi komentari