Od tvojih me stihova uspomene guse neme a drhtava mi ruka svecu od nemira pali. Na zidu se demonske igraju sene, plesu suze, istina gola boli do bola... Za pokoj duse moje, za opelo zloj kobi sto mi ga uze Nazdravicu svima peharom tvojih rima. Malo ispiti, kao otrov sa usana mrtvog ljubavnika Malo proliti za sve tuge sahranjene u prasinu zdrobljenih ...
Milovao si me recima - Kao talasi pescane obale juznih mora… Tesio si me bojama - Kao duga sumorno nebo posle letnjeg pljuska.. Poljubio si me februarskim suncem - Kao pahulja smrznuti pupoljak na grani lipe… Voleo si me – Kako si umeo ti samo… Oprosticu ti… Sto si me uzdigao do zvezda I ostavio tamo
Svako tvoje: “Evo, obojicu ti dan!” Trebalo je da ispresujem I stavim u album U kojem cuvam srecu… I svako : “ Dobro jutro, kako si danas?” Ispisem karminom na ogledalu Jer ga vise Cuti necu… Trebalo je da znam Da vise ni u bajkama ne postoje Savrsenstva I muze… I da posle izneverenih nada Ostaju samo tisina, Bol I suze…
Bojim se praznine u dusi Jer odzvanja tisinom srca… I bojim se da cu prestati da zivim I kada ono nastavi da kuca…
Ne mislim vise na tebe… Samo ponekad me Par modrih lasta U gnezdu ispod strehe Podsete na tvoje Nemirne oci… Ne sanjam te vise… Ponekad, samo, Kad zaspim, Nepozvan dodjes I ranu na srcu U dukat od suza Pretvoris, I pod jastuk mi stavis… I ne zelim te vise… Samo ponekad Umirem svaki dan Na otiracu pred vratima Tvoga srca… Prinosim zrtvu zivotu Sa krunom ...
Ovo su pisma hrvatskih, bosanskih i slovenačkih tinejdžera koja su upućena časopisima tipa OK, Bravo i sl. Njihovi problemi su isključivo seksualne prirode… Masturbiram jastukom… mogu li ostati u drugom stanju? Sjela sam u pišalinu. Da li sam trudna? Kupali smo se zajedno i on je svršio u vodu.. Mogu li ostati trudna? Gurnuo mi je prst dolje, da li sam još nevina? Sa dečkom sam stupila u intimne odnose prije godinu dana i stalno koristim pilulu. ...
- Možete li mi reći kako se brišu brojevi iz imenika, jer jadan ja ako moja žena vidi koga sam zvao. - Možete li mi maći ovo JU sa aparata, ja sam sa Cetinja? - Mogu li provjeriti koliko sam para spiska? - Šta je ovo, ne mogu da šaljem poruke, a stalno dosipam račun? - Alo, jeste li vi besplatan broj ili odma’ da prekinem? - Koliko košta minut poruke? - Mene je juče nesta’ domet… i ja šćah da ves nazovem, ali telefon samo čini: piju, piju… ...
Nema sumnje da nas je ovo hladno zimsko vrijeme, iznenadilo sve. Ne u tom smislu da mi ne znamo kad pocinje zima i kada se zavrsava, nismo bas toliko glupi, nego u smislu da pola gradjana jos ni drva nije spremilo za kucu. S’ obzirom da nasa lijepa drzava nema para da otkupi struju, onda nam apeluju gasite sijalice, sve elektricne uredjaje da mi napunimo dzepove, a vi trljajte ruke da se ugrijete. Gledam nesto koliko je narod osiromasio, i vise nego sto je bio siromasan. I onda nam dodju neki ...
Nekako se rastanci vezuju za voljene osobe. Nekako ispada da su samo bolni rastanci sa voljenim osobama, a ostali i nisu toliko bolni. Svi rastanci su bolni. Neki malo više, a neki malo manje...ali nijedan nije neosetljiv. Mislim da život prođe u nekakvim rastancima. Ponekad se pitam, čemu zbližavanje sa ljudima, ako se jednom ipak moramo razići? Da li rastanci postoje da bi jačali ljude ? Da li rastanci postoje, da bi nas naučili da svaki naredni kontakt više cenimo ? ...
Nekada davno, postojale su zene koje su postovale cast, obraz i postenje. Zene koje su se crvenile u licu na samu pomisao na svoju simpatiju. Zene koje su se cuvale za brak. Bile su dobre majke, zene, kcerke i sestre. Ali to je bilo davno… danas mi se cini da je ta vrsta skoro izumrla. Ne postoji vise ono pravilo, da momak prilazi curi, ne, sada one idu u ofanzivu! Napucane i naoruzane do zuba! Nekada se i silicon koristio za dihtovanje, lijepljenje, a danas za ljepotu. Ne kazem ja, ako ...
Novi komentari