Hoću da mislim samo ono o čemu želim da mislim. Nametnute misli ne primam. Nekada se neki uljez od misli potkrade. Osetim ja kada mi poremiti duhovni balans. No brzo ja to rešim, brzo ga izbacim iz dvorišta mojih misli. Ne dozvoljavam da kvari društvo dobrih misli i vibracija. Poremećaj nastane kada me neko pokrene na razmišljanje. Tada imam malo veći problem. Poremeti mi bazu sređenih misli po hronološkom redosledu. Haos mi napravi. Sve mi ’’ispretura’’ po mislima ...
Budi srećna što te nisam dotakao Tonula si u san kad sam se nagnuo i kao u dubokom bunaru jasno sam video (bila je noć) da mi je suđeno da volim sada već samo potonule zvezde katkad tako sjajno pričvršćene za nebo dok sam još uvek hodao uspravan od ljubavi do ljubavi odlagao je kao da mi u nogama leži večnost. Sada su skupi i neprocenjivi trenuci momenti prazni dodiri tako prolazni sekund pred zoru ...
st.jpg
menjano 06-05-2012 u 09:37 od Man
Stiglo je proleće. Sa terase čujem nečiji smeh, čujem muziku, živahan razgovor, lavež pasa iz komšiluka. Kroz prozor posmatram ljude i automobile koji prolaze mojom ulicom. Život teče punom parom. Ljudi žive i smeju se, zaljubljuju, rastaju, sastaju, venčavaju se. Deca se rađaju. U šumi je odavno procvetalo prolećno cveće. Sve ovo prolazi mimo mene. Vidim i čujem, a ne reagujem. Kada me pitaju kako sam, odgovorim "dobro" a na telefonske pozive ne odgovaram. ...
Otvorena vrata... Nikada nisam bio previše radoznao. Ne zato što nisam hteo, već zbog granica, zbog zidova koje sam sebi postavljao, a znao sam da iza tih zidova postoji drugi svet, lepši i bolji nego što sam vodio... Svet je prividno uvek bio uzrok mojih nemira, sve postoji i ne postoji...Na svakom zidu koji sam podigao su postojala vrata, ključevi brave su bile sa druge strane. I ja sam čekao da ih neko otvori...Kad si se nekim čudom stvorila ispred tih vrata i otvorila ...
Da se razumemo, nisam hater, kako to mladi danas, popularno kazu Uspešno se odupirem iako me život u ovoj, nadasve zanimljivoj državi(ci), prosto sam tera da postanem. Elem, ja sam onako, optimistično odlučila da svom mlađem detetu odložim polazak u prvi razred. Moje misli, kao da je pročitao njegov, sad već na žalost bivši logoped, i sam mi je dao predlog kao i pisanu preporuku da se dete uključi u školski program, sledeće godine. Takođe me je uputio i na specijalistu ...
Ne spadam u one koji se odazivaju na...radoznali. Ne, previse mi je jaka intuicija da bih jos sebe smarao i sa time. Neko bi moj zivot nazvao dosadnim sto bi, naravno, bilo pogresno, cak i vise od toga... Tacno je da se dosadjujem u virtuelnom svetu jer nema iznenadjenja svaku reakciju, svaki komentar vec unapred znam... Negde na putu odlaska iz surealnog, virtuelnog sveta i onog...stvarnog, zastanem...uvek u nadi da budem iznenadjen, sokiran ili...odusevljen. Nema toga, svi ...
Gužvam jastuk, nameštam ga, spuštam glavu, ali sve mi nekako......Ma bolje bez jastuka...Odlažem ga sa strane. Odjednom.....vidim sebe kako se odvajam od svog tela i polako se uzdižem iznad...Lebdim.... Jaka energija nosi me kroz sobu. Kružim ispod plafona. Povremeno pogledam u sebe kako spavam. Sama sebi delujem nestvarno, da ne kažem...mrtvo. Uh kako je to grozan osećaj kada gledaš svoje bespomoćno telo. Polako se moje lebdenje ubrzava. Brzo prelećem iz ćoška u ćošak ...
Janala crvenkapa točak i polako peški kroz šumu brže bolje nakod babu vu. Nogu pred nogu zapali ga točak. Vrtejeće točak vide na retrovizor birka gu vuk. Stigao juh je. Čekaj mori ti li misliš ja ne mogu da te stignem? Reče vuk... Kude si se zaletela sa tuj torbu? Pa ja trt...mrt... nosim zeljanče na babu mi... A baba kude ti živi? Upita vuk. Tuj niz dol odma kod drugi semafori. Ako daj bože reče vuk i pusti crvenkapu. Crvenkapa je nastavila da tera točak nakod babu da ne vu se oladi ...
Novi komentari