Svi tekstovi u Blogu

31.01.1990.
Kako beskrajno crna je ova noć
i ti koja si još juče bila živa..gde si sad?
Da li je moguće, zauvek si nestala?
Da li je moguće, ugasio se sjaj oka?
Možda gledaš odnekud
suze svojih dragih i đališ ih
jer ne znaju
kako si sad srečna i slobodna.

Možda je smrt ona sloboda
za kojom težim
a možda je tek kraj svega
i bola
i sreće
Ja ne znam
reci mi
da li si stvarno zauvek ...

**
14.08.1991.

Ptica na razapetoj žici.
Nemoćna da odleti.
nemoćna da ostane.
Gubi snagu. Gubi razum.
Ptica na žici.

**
15.08.1991.
Hvala ti.
Skinuta je paučina
i u stare spise upisan je datum.
Dvoboj je obavljen po pravilima:
varao je kako je ko stigao.
Poljubac škorpije ostaje
na mojim usnama
kao otrov za buduće ljubavnike.
Osveta uvek stiže prerano,
ili prekasno. ...

Kad porastem napraviću jedan svemirski brod.

Taj svemirski brod će biti veliki, prostran, a sem toga i čaroban. Ja ću jednoga dana poći po svemiru na daleko putovanje. Gledaću zvezde, satelite i planete. Sleteću na jednu planetu koja je mala, ali ima lepo ime. Zove se ''Zvezdani Srećko''. Tu su svi ljudi srećni. Oni ne znaju za tugu. Dočekaće me uz veselje. Prvo pitanje će im biti ''Odakle dolaziš?''. Rećiću im da dolazim sa planete Zemlje. Oni će me lepo prihvatiti. ...

Jedne večeri sam sanjala da sam postala istraživač.

Vozila sam se morem u svom malom brodiću. Odjednom de pojavila strašna bura i brodić je potonuo. Ubrzo sam se našla na dnu plavog mora. Postala sam prijatelj sa svim stanovnicima. Jedna ajkula mi je čak ustupila svoj prelepi, sjajni dvorac. Podzemni svet je stvarno lep. Bilo mi je prijatno i svi su me poštovali. Svaki dan sam gledala po nekoliko crtanih filmova. Imali su jako dobre glumce i pevače. Svako veče me je uspavljivala ...

Bili su divni to dani, uzburkani, energija koja izvire i nema kraja. Da, dani kada sam postajao svestan da sam tu, da mogu da izrazim ono sto osecam, da...menjam, sebe i drustvo. Ne, nisam bio sam, svi smo to zeleli, citava jedna generacija, milioni slobodoumnih, neiskvarenih mladih entuziaista
Cesto razmisljam o tome, kriticno?...da, najcesce. Pokrenuli smo nesto sto je promenilo svet. Na bolje? To je pitanje bez odgovora,

...

Razmisljam o tebi, mom dobrom drugaru, prijatelju i nadahnutom autoritetu.
Cesto, vrlo cesto, sedimo u tvom birou, pijemo dudovacu bez kontrole, uzivamo u trenutku neopterecenosti..
Glatko klize nekontrolisane reci, razumemo se i bez njih, zasto bi ih stedeli. Niko nas nece pogledati cudno, niko se nece uvrediti.
Znam, tvoje su reci skupe, mnogi bi dali bogatstvo biti na mom mestu.
I od jednom shvatim zasto si tako veliki u mojim ocima, u ocima svih onih koji te znaju,

...

I svakog dana i svake noci iznova. Sati prolaze, poruke se redjaju u nizu ne zanimljivih i manje zanimljivih...vec deseta kafa ispijena uz plavo sivi dim cigarete. Opsesija?, ne, mora da je nesto drugo. Svakim novim danom se pitam...sta trazim ja ovde? Zabavu?, drustvo? ili...samog sebe...od svega ima dovoljno.
Povratak u neku proslost, zamagljena secanja na stara, dobra vremena? a bila jesu, bas takva, neopterecena, puna radosnih trenutaka, opustena i iskrena. Kultura?, bilo je i nje, ...

Hodajuci lavirintima Razbibrige, cesto zastanem, pijuckam kafu i posmatram. Podseca me na Veneciju, na uske ulice i male trgove, a okolo more...razmisljam dok pijem kafu. Svaka licnost je individua za sebe, nenamerno, posvetim im paznju, i vidim....vapaj, da...vapaj za paznjom.
Svako to izrazava na svoj nacin, imaju razlicite probleme, razlicite poglede, razlicitu svest, a svi istu zelju...za paznjom. Da, popicu jos jednu...vreme mi sada nije vazno, zar je uopste?
Nebrojeno

...

Brzo su prosli dani, godine, decenije...zivot je pokretljiv, dominira dinamika, talasi emocija prelaze u talase iskusne plovidbe. Moc videti vise od drugih je skromno podaren manjini ili samo onima kojima nije tesko da gledaju otvorenim ocima i onda kada su drugi umorni, nezainteresovani.
Bila su to vremena neopterecenosti, godine koje su nosile samo saznanja i znatizelju, kada je sve bilo lako i zanimljivo. Svet je bio podeljen u dobre i one koji su to manje. Svako je tvrdio da je ovaj ...

Zeleo bih da sam...carobnjak. Ne onaj poznati iz bajki i zaga, vec onaj koji svaku izgovorenu rec sa ciljem da nekoga povredi, rastuzi ili omalovazi, pretvorim u prijatni cvrkut postovanja, u suncokret koji se okrece prema toplom izvoru zivota.
U realnom zivotu su zelje samo...zelje, najcesce su nam velike, neostvarive, kada se probudimo shvatimo da su samo san.
Ne poznajem ni jednog virtuelnog carobnjaka; verovatno ih i nema, a potrebni su nam.
Mozda se ova moja zelja

...