Brzo su prosli dani, godine, decenije...zivot je pokretljiv, dominira dinamika, talasi emocija prelaze u talase iskusne plovidbe. Moc videti vise od drugih je skromno podaren manjini ili samo onima kojima nije tesko da gledaju otvorenim ocima i onda kada su drugi umorni, nezainteresovani.
Bila su to vremena neopterecenosti, godine koje su nosile samo saznanja i znatizelju, kada je sve bilo lako i zanimljivo. Svet je bio podeljen u dobre i one koji su to manje. Svako je tvrdio da je ovaj ...

Zeleo bih da sam...carobnjak. Ne onaj poznati iz bajki i zaga, vec onaj koji svaku izgovorenu rec sa ciljem da nekoga povredi, rastuzi ili omalovazi, pretvorim u prijatni cvrkut postovanja, u suncokret koji se okrece prema toplom izvoru zivota.
U realnom zivotu su zelje samo...zelje, najcesce su nam velike, neostvarive, kada se probudimo shvatimo da su samo san.
Ne poznajem ni jednog virtuelnog carobnjaka; verovatno ih i nema, a potrebni su nam.
Mozda se ova moja zelja

...

Uopste je ne volim, kisa mi je nesto...naporno. Nocas sam promenio moj pogled prema njoj, nije da sam je zavoleo ali sam postao ravnodusan. Donela je nesto dobro, danas je daleko, nema ni tragova ali je prijatni osecaj u vazduhu
Donela mi je mnogo vise nego sto bih zeleo da priznam. Provedoh celi zivot kao posmatrac, radoznao a diskretan. Cesto stojim pred ogledalom, zapitam se...zasto je ono cisto, zasto vidim tako

...

Jedne jesenje, kisne veceri, u starom gradu, lako pripit.
Muzika, tonovi Rock-a zvone u usima. Nije muzika u zivo, samo osecaj je tu i...secanja.
Bilo je divno...nekada, bas ovde, u ovoj zapustenoj Birtiji.
Stoji za stolom, onim...visokim, sam...zamisljen. Dim cigarete se dize neubicajeno gusto, pogled je maglovit, bucno je njemu...
Casa je jos uvek puna, dobra, stara viljemovka...specijalitet ovog podneblja.
Kako je lepo stajati na istom mestu kao i pre par

...

Celog zivota se nesto vrdoljim, jurcam, trazim...ko da sam jos u predskolskom uzrastu. Ne bih ja to ni primetio, to...da nisam vise, al djavo mi ne da mira, reko...aj da se odmorim od nerada. I tako je sve pocelo
Primetio sam izrazenu zelju gospe da pokaze svoju dominantnost, nije da ja to nisam primecivao, al zensko ko zensko, oce da tu nema sumnje
Reko, da je pustim malo nek privredjuje, grizla bi me savest da to nisam uradio...
Sad ovako, kad posmatram, mozda je bilo ...

Umro je iznenada, a stvarno je bio dobar čovek.... Pošten i cenjen, karakteran, ali eto ’’nije imao sreće’’...Ovo je obično prateća rečenica onih koji po našem mišljenju prerano napuste ovaj svet. Nikada mi nije bilo jasno zašto neki ’’baksuzi’’ žive duže...Kako je moguće da je život tako nepravedan? I šta je uopšte pravda na ovom svetu? Čime neko ’’zasluži’’ da prevremeno napusti svet?

Ne kažem da se pravda može meriti na kantar, ali nekako ...

Neki ljudi uđu u naš život, prođu kroz njega i ne primetimo da ih nema više. Neki drugi ostave neizbrisiv trag u srcu, u duši. Od novembra se pitam ZAšTO BAš TI, i ZAšTO BAš SADA? Lagala bih ukoliko bih rekla da te beskrajno mnogo volim, a opet volim te, jer ne bih bila u vezi sa tobom. Sećam se svakog našeg izlaska, šetnji, tvojih dolazaka kod mene...tvojih malih poklona..čokolada koje si donosio..kupio si mi "Drugu Bolenovu kći" za rođendan, pa šolju za nes, punjač ...

Zelis drugarsku pricu?dobio si je.zasto se cudis,cemu ta neverica,lazna veselost i bezbriznost u glasu?verovao si da je to samo maska,da ces kad cujes glas znati.pa eto,sad znas.Kako je bilo,da se prisetimo.Uvek su me doticali sarmeri.nije bitno kako izgledaju,ko su..u stvari,totalno mi je nebitno..pre svega sam osoba koja je uvek cenila rec.duhovitost,sarm,inteligenciju,mogucnost da znas o cemu pricas,individualnu snagu,pre svega kada je neko licnost.I osetila sam varnicu prepoznavanja,ono nesto ...

I sad se pitam ..
gde da te nedjem..
kuda tragovi tvoji vode..
gde oko tvoje gleda..
šta mi to mira neda..

Šta mi misli moje mrsi..
što je ona a ti nisi..
što sebe uvek krivim
šta mi to neda s tobom da živim..
dal ću ikad snage smoći..
na prag istine jednom doći..

Istina nije ono što nam se čini..
lanci su jaki koliko alke..
ja ću te jednom naći ništa ne brini..
obmane nisu stvarne varke.. ...

Ona ima 15 godina..ja 18..Gimnazija..idemo na izlet tako nešto..Ja imam curu košarkašica..ona ko muško kratko ošišana nosi naočare neki duks dva broja veći..klompe...
Pita me imaš curu..ja kažem da ..ona kaže ..sad imaš novu...kad ćeš da raskineš sa starom..
Reko nikad pa ovu sam čekao dve godine..
O k. nema veze nije važno imaj dve cure...
Dolazim iz vojske ..sreće mo se.. ona je postala prava devojka ..najlepša u gradu..a grad veliki ...Ona ima dečka..isto ...