Svi tekstovi u Blogu

Moje si jutro
tek probudjen dan....
zrak tek rodjenog sunca
san tvojom bojom okupan...
ceznje moj beskraj...
tvojih usana vapaj...
radost oka mog
kada te kraj sebe ugledam....
S.T.Prkos-jutarnja izmaglica

Kad nesto zelis mnogo i jako
u dubini duse ucrtas i cekas
kao kopac zlata iscekujes grumen
i onda te sunce obasja sa neba..

Tek onda shvatis da nisi uzalud
sanjao snove i mastao o sreci
napokon je stigla-rasiri ruke
prihvati je radosno i samo se smesi...

S.T.Prkos-jutarnja izmaglica

Sećam se kada su te pustili iz bolnice na vikend, a ti brzo odjurila u kuhinju da
umesiš slavski kolač, da se ne brukaš pred gostima. Onako iscrpljena i jedva živa.
Neka ove godine bude kupljen. Neka se zna da te nema.

Sneznoga jutra..februara treceg..
Kao dah zivotu iznedrih se ja…
Sama.. u studeni praskozorja dana…
Placom tek rodjenog glasa,
Krenuh na put svojih izmaglica…
Muk.. tisina..jako odjekuju…
Osmeh i suza u grlu se tope
Kao kakva omca spremna na
Vratu
Na trzaj da snagu odasilja svoju.

Kuda, kroz maglu, nesvanutog jutra,
Zivot me vodi slepom ulicom
Da osnazi mala tek rodjena pluca
Navikne na maglu ...

Ne mogu da te nazovem i kažem ti

Srećan rođendan.

Nemam snage da ti čujem glas.

Zoveš me da mi kažeš koliko patiš. Neću da te slušam! Neću, jer kod mene nema mesta
i za tvoju patnju. Prevelika je. Ugušiće me. Ja ne pokušavam ni da ti kažem kako se
osećam. Ti si me naučio da ćutim. Ćuti sada i ti.

Neću ni da te vidim, jer znam šta misliš i kada ćutiš.

---

Ljubomorna sam .Kakvo je to grozno osecanje.Skupi ti stomak,stegne zube,osecas bes,nemoc,zelju da udaras,razbijas..Nisam je do sada osecala.Uvek mi je bilo cudno kad su pricali o njoj,smeskala se ,slusala s nevericom kad joj pripisuju pojedine postupke,odmahivala glavom.Kazu-muskarac je ljubomoran kad voli,zena kad ne voli-,ako je verovati tome ja ne volim.Pa ipak ja mislim da ga volim.Kazu ljubomora je odraz nesigurnosti,kazu ljubomora je izraz posesivnosti.Kazu,ljubomora je bes koji osecas

...

Želim samo da se izjadam.Na ljude.Na nedostatak ljudskosti u njima.
I pitam se kako ti ljudi mogu tako živjeti?Imaju li grižu savjesti?Šta se nalazi u njima,od čega su satkani?
I ne mogu a da ne postavim sebi pitanje,da li sam ja normalna?Ispada da nisam.
Volim da pomognem,onoliko koliko mogu.Poznatim i nepoznatim ljudima.Ne očekujem ništa zauzvrat.U sebi mislim da će to Bog vidjeti,i ne treba mi ništa više.
Šta se to desilo sa ljudima?Zbog čega su postali tako ...

Pogledam se u ogledalo i videh, kako ne bi bilo loše da odem kod frizera i potkratim malo krajeve. Ja uglavnom idem na šišanje......neka druga usluga frizera mi i ne treba. Duga kosa, talasava, stepenasto podšišana i šta meni više treba od šišanja? Ništa. Feniranje me ne zanima, jer moja kosa to baš ne trpi, mini talasi i tako to, ne dolaze u obzir. Jedino na svakih šest meseci, izvlačim pramenove na moju tamno-smeđu boju kose , za neke dve do tri nijanse svetlije. Fazona radi...Idem ...

“Vjerujem u bajke,slobodu,sreću i ljubav…
A život možda nema sve što bi ti htjela.
Uzmi ono što ti pripada,al’ i ono
Što u snovima snivaš,
Da bi moglo biti tvoje,odluka je
U konačnici ,samo tvoja……”

………ne znam zašto pamtim ...

Taman pomisliš da si osvojio čitav svemir....da su se zvezde baš zbog tebe i tvojih impresija,nacrtale na vedrom noćnom nebu....da se Sunce probudilo i odlučilo da sija baš u pravcu tvog lica,i da je gravitacija samo tvoja sila stabilnosti,kontrola ti dostigla onu kritičnu granicu kad se gospodarem možeš zvati....i PUF....samo odjednom,eto ...