Bit ljubavi nije pronaći savršenu osobu, već voleti nesavršenu - savršeno... Prava ljubav nema sretan završetak, ona jednostavno ne prestaje... Možemo ugasiti sveću pa da nam se čini kao da smo u potpunom ništavilu. Ali, ta je sveća samo tračak neuništivog svetla. Sveće ne bi bilo, kad ne bi negde postojala vatra.... ...
Ćutimo.....tako je bolje Proteći će rekama našim hladnim jos mnogo,mnogo vode i vetrova ćemo još dugo slušati huk a onda će čas doći, kada ćemo napokon moći ove tišine prekinuti muk. ...
Jesam li Ti ikad rekla koliko mi značiš, koliko mi ljubav Tvoja treba? Oko mene nepoznati svet, a u meni jedino večno naše je sadašnje i sve drugo bezbojno. Stanem pred zid i čas me sadašnji vatrom zažari ,ponese Tebi. Pusti misli i dušu sretnu da se sretnu i zagrle, ...
" VOLIM TE...." ,da li u te dve reči može sva ljubav stati !? ne !...suviše su tesne ...ali,smislit ću ja nove, koje će za nekoliko brojeva biti veće .... ...
Sedim na terasi sa pogledom uprtim u daljinu,tamo gde je Dalmacija.... iznad mene tamni oblaci,a tamo daleko sunce obasjava more, na zalasku.... vetar mi donosi miris mora i krik galeba,a misli mi odlutaše Tebi... iz luke je isplovila barka ,galeb iznad nje izvodi svoj ples...fališ mi.... I wish you were here.......volim te i svakog dana te volim malo više.... zato mi je potreban svaki dan koji mogu dobiti...za dane se molim... ...
Ono što ti želim dati, ne nalazi se u knjigama, ni u radnjama skupih firmiranih trica, ne može se naći ni na velikom vašaru rabljenih sitnica ... kuca u jednom srcu, ponekad srećom,..... ponekad tugom,..... toplinom ljubavi, mislima na Tebe prožeto.... otkucajem svakim otvara nebo... Volim te.... zašto se bojim da Ti priznam... ...
(Ne)Obično jutro...by Jordan Aleksic on четвртак, новембар 3, 2011 у 1:57 по подне Jutro je bilo obično... Vreme odmiče…Čekam budjenje sunca koje mi toliko nedostaje… Da mi oboji predstojeći dan lepim trenucima, lepim rečima… Čekajući klizim u crvenilo tvojih usana , dok muzika uzdaha struji vazduhom i uživam u trenutku lepote koji u meni stvaraš, bojeći prostor oko sebe… Kradem trenutke jutra, do trena kada će dolazak sunca slatkom ...
Postoji li sudbina i ako postoji ,može li se pobeći od nje !? Ne želim da verujem ,ali nešto me kopka,neprekidno,nema li neke ironije u tome ,ako postoji onda nam je tačno određen broj koraka, broj udisaja i otkucaja srca,broj pokreta u okviru arene koja se zove život i van nje se ne može....ako je tako ,čemu onda čežnja,čemu isčekivanja ,čemu sve ono lepo što ima neuporedivo poseban značaj ?!.. zar je život samo unapred određen ritam ...
Slušam " naše pesme ",prisećam se naših razgovora,tvojih obećanja,reči... I onog dana kada si mi samo rekao "čuvaj je....čuvaj se ,malena".... Čuvaj je...čuvaj se ....zar u svetu u kojem tražiš zrno ljubavi i ljudskosti ?! Bože kolika tuga izvire iz mene kada te se setim !?Koliko suza isplačem?! Mislila sam da sam davno sve suze isplakala ali ne......kao da nikada neću biti .....libera....od sećanja....od Tebe..... ...
Umorna sam od pogrešnih omekšivača na izbledelim majicama i zaboravljanja telefonskih brojeva najdražih osoba....ima li to više ikakvog smisla,u ovim godinama biti zabludela u svet imaginarnih snova...zaljubljena u sve što nosi njegov predznak i zaneseno opijena onim što nema ni obličja ni glasa....u ovim godinama....Rev ne budali... Opet nekako volim svojih ovoliko godina. U komadu. I detinjstvo ostavljeno u njima. Sa šarenim perlama na mojim rukama .Uspela sam sačuvati malo tog ...
Novi komentari