Svi tekstovi u Blogu

Ovih dana vreme nekako brzo prolazi,
a mi zarobljeni u njemu vučemo za sobom neskinute terete oblačnih dana
Ja već dugo bez svoga nisam pila kafu ni plesala na neke sretnije ritmove.
Stoji kraj mene i guta sva moja neslaganja i poricanja.
Kako se onda mogu okrenuti i otići.
U nešto novo. Ne bolje, samo drugačije.
Ovde sam ostala slušajući priče o nepoznatim mestima i nekim velikim ljubavima.
O gradovima koji su mirisali na more i danima ...

Bila je skoro ponoć kada sam se vratila iz grada.:"Jao,mama što sam gladna.Ima li šta da se jede?"
:"Ima,sine...sad će vama mama napraviti nešto na brzaka."
Uskoro se na stolu našao pomfrit,i prepržena dimnjena vješalica.
:"Mmmm...mama,što je ovo dobro,baš ti hvala!"
Umorno mi se nasmiješila,uvijek zadovoljna,kada neko pohvali njenu kuhinju,i kada gladnog nahrani.Pogledala me i zamolila:
"Sine,de me izmasiraj,nešto me opet ...

Juce sam resila da kupim kupus.Obilazila tezge po pijaci,otprilike cena svugde ista i tako pored ostalog povrca pazarim i 50kg kupusa.Ostavim kod kamiona,ljubazni prodavci kazu -nema problema-,kad nadjete taksi,vi dodjite.Malo sam se natezala s taksistom koji je jedva pristao da pomogne da to utovarimo u gepek,gundjao je sve vreme da nije nosac,a ja sam cutala i razmisljala kako da ga privolim da mi pomogne i da unesem u dvoriste.
Taman sam nabacila najljubazniji osmeh,molecivi

...

Živim drugačijim načinom života od Marte. Možda sa manje ili više ’’dobrih’’ razloga da ne
nalazim vremena za meditaciju. Deca, posao, stari roditelji, obaveze u kući, zdravstveni
problemi...
Pa ipak, zahvaljujući priči koju je Marta ispričala, napravih maraton od 146 dana. Razloge
za nemeditaciju iskoristila sam kao razloge za meditaciju. Upravo zbog svih njih i zbog
svega sa čime moram da se izborim, odlučila sam da unesem malo discipline ...

100 DANA
Marta Henri

Danas je 91. dan kako pokusavam da 100 dana bez prekida meditiram. Vama to moze izgledati malo ili mnogo. Za mene, to je mnogo.
Imam problem da ostanem disciplinovana tokom duzeg perioda. Sklona sam da nesto pocnem, pa prekinem, opet krenem, opet prekinem,
da bi posle nekog vremena ponovo pocela -- i, mislim, da vam je situacija prilicno jasna.

Za ovaj 91-dnevni period discipline inspiracija mi je bio moj brat Dag. On nikada ...

Zove se Vera.Majka joj je zivela u komsiluku,kada je umrla ,Vera se doselila u njenu kucu.Zivela je negde u Sremu,tamo radila,udala ,razvela,pa ponovo udala.Muz joj radi u automehanicarskoj radnji,miran,vredan,prezadovoljan sto u ovim teskim vremenima ima dobro placen posao.Ponekad popodne radi nesto i kod kuce..tako smo se i zblizili.Nemojte komsija,rekao je mom muzu,to ovde u servisu,skupo ce vam naplatiti,ja to mogu popodne,besplatno..pa komsije smo.
Ona je jedva docekala.Za kratko reme ...

Cudan zvuk.pokusava da ga ignorise,ali se nastavlja.onda je jednostavno secanje preplavi i namrsteno zmirkajuci ,uzima telefon.usput pogledom okrzne sat,pola sedam...danas pocinju rano.
-ljubac za moju sosku..mekani glas dopire iz daljine..siroki osmeh blazenstva prekriva lice..
-sinjor indjenjero,come va?...
-tanger,dobro sam..kako moja mala,pati li..seretski nastavlja..
-ne pati,ima drustvo,namcorski odgovara ona..djubre dvosmisleno..
a onda obicne stvari,puno ...

[FONT=Arial]Jutro je kažu pametnije od večeri :hm: ,probudih se .... još uvek pod utiskom onoga što sam ti govorio, dok si ti tvojom muzikom dolivala ulje na vatru koju sam svesno pustio da gori …..
[/FONT][FONT=Arial]Deluješ tako savršeno, takvom sam te bar u svojoj glavi učinio, i što je najinteresantnije ti to verovatno i jesi ………….za mene sigurno jesi ……ali nije to ono čemu sam hteo da ti pišem, želeo sam da ti kažem, da mi to uopste nije bitno ………………. ...

A šta bi to bilo,no zivot naš nasušni,
ko hleb i voda svakome dati...
no svako ne ume jesti i piti
vec britke sablje u meso zabiti...
Pa onda ždrati ,meso alavo,
po blatu što se vuce, krvavo i kaljavo.
Nemaju smiraj u duši svojoj,
da hleb i vodu blagosiljaju,
osmehom brige odagnaju,
ljubavlju gnezdo obaviju...
A tebi je veruj sam Bog sve to dao,
i nikada nemoj da ti bude žao,
sto svoj si ucenik,profesor i ...

VOLIM SEĆANJA NA TEBE! TO JE ZATO JER TE NISAM ZABORAVILA...JOŠ PAMTIM UKUS TVOJIH USANA, TVOJE LAŽLJIVE OČI, TVOJA MILOVANJA...UMELA SAM BROJATI I DANE I SATE KADA ĆEČ MI DOĆI. MOJ KOŠARKAŠ...BILA SAM JAKO PONOSNA NA TEBE! DALJINA NAM NIJE BILA PROBLEM, UVEK SI BIO TU. U ISTO VREMA ZNALA SAM BITI VOLJENA I TUŽNA, SREĆNA I OSTAVLJENA ... TVOJA SLATKOREČIVOST UMIRIVALA ME JE. DANIMA NAKON RASTANKA TVOJE BI MI REČI ODZVANJALE ...POMAGALE DA IDEM DALJE. SUVIŠE JE KOMPLIKOVANO! TOLIKO ...