To jutro sam se probudio, po običaju zapalio cigaretu u krevetu i razmišljao dali da odem do brata od tetke ili da odem do stana da malo pogledam šta se dešava na internetu i da skinem neki film. Na kraju sam se ipak odlučio da odem do stana, što se pokazalo kao dobra odluka jer sam upoznao Mariju i Ljubicu. Došle su kod mojih da kupe kozije mleko. Kada sam stigao u stan one su pile kafu sa mojom kevom. Pozdravio sam se sa njima i seo za računar da pozdravim društvo na forumu. Keva ...
Bezi, okreci glavu, ne pricaj...cuti...onda reci nesto, ali pazi kome pricas...nemoj tako, nemoj onako, lose se osecas zbog ovog, lose zbog onog. Zbunjen si, trazis sebe, ponekad je to tesko, ponekad je ceo svet tvoj! E sad cuti i teraj kako si zapoceo, jer ma sta kome pricao, ma sta tebi pricali, osecaj ce biti isti. Sam si na svetu celom, sam si se i rodio, sam dises i donosis odluke za sebe. Koji prijatelji, pa oni ti prvi prave bunilo u glavi, nesiguran si a to ti ...
Dogoreva cigareta, casa belog vina na stolu, jedna mala knjizica nekih slova reci i secanja polako se prelistava...u pozadini pesma, ne razume reci ali shvata melodiju...melanholija... Prave reci ne postoje, onog sto je, vise nema..... Slatkast ukus u ustima od vina, jedan pokret usnama ali nema zvuka....sve je oporo, telo se leluja, misli putuju u ritmu muzike i sete...secanja od kojih se ne moze ziveti, secanja koja....ostaju samo to... Ritam se menja, osmeh postaje jaci, ...
Da li me volis?-upitala sam, ne podizuci pogled sa knjige. Uzasno-odgovorio je, ne podizicu pogled sa kompjutera. Stvarno?-upitala sam zacudjeno i okrenula glavu ka njemu.-Jos uvek? Da, jos uvek.-kratko je odgovorio, sigurnim glasom, i dalje gledajuci u racunar. To je bilo u cetvrtak. Danas je subota, a koferi stoje u predsoblju. Spakovani. Koferi su zajednicki. U koferima su sve stvari njegove. Kofere sam spakovala ja. I zasto sada osecam kao da ...
Jutros sam se probudila sa onim mucnim osecajem nemira koji nam donose odredjeni snovi, a kojih u prvi mah i ne mozemo da se setimo. Sanjala sam tebe, i u snu te nisam volela. Kakva ironija. I, evo me sada, kuckajuci stapom premeravam ovu betonsku stazu u kockici zelenila zvanoj park. Imam 65 godina i stap sam pocela da koristim prosle godine. Imam 65 i jos uvek zivim u onom danu od pre 35 godina. Moja cerka ima 30 i ne zna kako je to biti ostavljen. Jos je niko nije oglodao do kostiju ...
Samo ponekad dozvolim sebi da zamislim kakva bih bila, da sam sa tobom. Zamislim da su to tvoje ruke što u mraku vršljaju po mome telu, bez zadrške, sigurne da je moja koža njihova. Samo ponekad u mislima ponovo popijem sa tobom ono belo ostrvsko vino, dok mi se kosti rastapaju pod tvojim pogledom, pričajući sve dok se Sunce ne pojavi nad kritskim morem...i setim se one noćne voznje od Atine do pirejske luke, gde sam pod milionima zvezda drhtala kože naježene, jer stojiš na 10 cm od mene, ...
[ATTACH=CONFIG]2928[/ATTACH]Projekt 'Svemirski Avioni od papira' osmislio je Joel Veitch, britanski web-animator - koji pokušava oboriti svjetski rekord za najduži let papirnatim avionom. U meteorološki balon smješteno je 200 aviona i on se vinuo u zrak iz Wolfsburga u Njemačkoj.
Star sam. Staro mi je telo, stari su mi misici, kosti i krvotok, staro mi je srce, stari su mi centri za emocije u amigdalama i hipokampusu. Idem ulicom ponekad i uopste ne primetim kad pored mene prozuji sivi kamion crvene boje. Seda mi je kosa, tesko secem nokte i obuzima me staracko slepilo za sve tudje potrebe.Star sam i nikakva hemija tu vise ne moze pomoci. Zivot je kocka, to sam tek nedavno shvatio. Bio sam uveren da se to meni nece desiti....jurio sam nepropisnim brzinama svojim kabrioletom ...
Tacno je da je u prvom trenutku on za mene predstvaljao samo izazov. Deset godina stariji, eminentno ime u krugovima u kojima smo se oboje kretali, a uz to moj profesor, stavka koja je u startu cinila tu igru pomalo zabranjenom, samim tim i uzbudljivijom. Secam se da sam mu se to prvo vece priblizila nekulturno blizu u trenutku rukovanja, samo da bih osetila kako mirise, a onda se udaljila brzo i naglo, jer mi je mnostvo leptirica zaplesalo svuda po kozi, samo od njegovog glasa kojim je izgovorio ...
Volim da citam izmedju redova, oduvek sam u toj igri pronalazila mnogo vise, no u onome izrecenom usnama, ili napisanog recima. Citajuci na taj nacin, covek lakse poveruje u bajke, zena narocito. Vremena imam na pretek, to mi dozvoljava da iz tog neizrecenog izvucem nekoliko varijanti, i obradim u duhu i stilu osobe sa kojom komuniciram, a onda izaberem onu koja mi u datom trenutku najvise odgovara. Jednom je neko zlobno primetio da, ukoliko svu svoju paznju, ili bar njen veci deo, posvetim tom ...
Novi komentari