Prvobitno napisano od sani Iz krvi si me vec izasao..dugo si bio tu.., mozda te osta malo samo u urinu..kao alkohol..ili lek kad se zadnji iz urina izluce. Povraca mi se...povraticu te iz zuchi za svaki slucaj ako te i tamo ostalo. Razmotacu lanac svoje DNK..ne znam kako..i iz njega ces biti izbacen..jer neprirodno si se u njega ugradio.
Koliko nas ima u jednom danu sto kapiju tuge otvaramo staru slucajnih prolaznika s tovarom od jada srecemo al nemo gledamo ih tada jer sta bi smo rekli jedni drugima prica je ispricana nasim pogledima.??? I kao po pravilu stidimo se tada sto nas reka jada dovela bas tada i drugi da vide ono sto ne zelimo da nemamo sa kim ni bol da podelimo. A kapija cuti,jedini saveznik odtrpi i odslusa svaciju pricu i nikome nece ...
da li sanjaš... osećas li ... moju prisutnost... strujanje moga daha pored tebe. Osećaš li... kako te nežno dodirujem vrhovima prstiju preko tvoga lica preko tvojih usana preko tvoga vrata... Osećaš li... kako polako spuštam svoje usne na tvoje.. Budiš se... gledam te u oči dok opijam te svojim pogledom želiš ljubiti moje usne želiš staviti svoje ruke oko mene ...
Večeras ga volim. Sasvim mirno, tiho i bezrazlozno. Imam potrebu da ga imam kraj sebe, da ga posmatram, da ga mazim, da ga slušam kako diše, da spava, da se cima u snu i tek ponekad posegne da proveri da sam tu. Da pobegnemo od svih zahteva i sve potražnje koja nas nemilosrdno razdire i cepa na parcice posle kojih duša ostane fronclasta... Imam neku čudnu nežnost nagomilanu na levom dlanu i posegla bih lagano za njegovim ledjima ...
Koja je boja ljubavi... Hoćeš li mi ti reći... Pokazati njezine draži sve... Da li je crvena kako svi kažu... Ona žarka boja što srce boji... Ili je roza... Nežna i plaha... Poput latica ruža meka... Možda je plava... Boja mi najdraža... Boja mora i neba... Što spajaju se tamo negde... U daljini i dubini sveta... Gde spajali bi se i mi... Duše naše uzbuđene... Možda i zelena... Boja prirode ton... Što smiruje me... Ona što miriše na svežinu... Ptica pev,let... Koja je god... ...
menjano 28-07-2010 u 15:37 od misticlady (dopuna naslova)
Sećam se da sam kao mala umirala od straha na pomisao da ću jednoga dana morati da pravim torte. Žene su toliko kukale na torte, da je to bilo jezivo slušati. Ili su pričale o tome kako treba da prave tortu ili o tome kako su pravile tortu. Pa tu ima jako puno kora koje moraju da se peku i seku na pola koncem kada se prohlade. Na stranu to što kore mogu da pregore ili ostanu nedopečene. Fil se redovno zgrumulja ili bude previše voden. Nikad potrefiti. Tako da ...
U dahu mome, KOSOVO MOJE, sve krvi sto su tekle niz Kosovo polje, dale su mi zavet ko pcele sto se roje ......i grlo Obilica cujem kako poje: -U VEK i VEKOVA uvek ce da stoje Srpsko je bilo i ostalo je Kosovo moje krvlju natopljeno Kosovo moje Lazarom zadojeno Kosovo moje vazda otimano Kosovo moje iz bola sazdano-. Ti si u meni i ja u tebi zizak sto gori,bozur crveni, kolevka moja sto je trgaju, ...
Prvobitno napisano od sani Znas, mozda Ti vise necu napisati nijednu pesmu. Jer sta je taj jedan buketic reci izaslih u trenutku nejasan i lud Ti samo razumes dva tela koja su oznojana i vrela u ukradenom Vremenu za kojeg nema posle. Jer Ti ne znas Ti ne razumes zasto ja pravim od Sveta ono sto on nije. A ne razumem ni ja. Sani
vijuga ispred mene magistrala...letnja izmaglica i miris borova,smole osecam.oci mi poprimaju plavetnilo mora...brojim km.koji me spajaju sa tobom...sve ih je manje a neizvesnost sve veca.posustajem,ali Ti kao da znas,i samo zasvetli displej na mob. i tvoja poruka koju ne citam vec gutam...vracas mi snagu.i tako na svakih 100 km...brojimo ih zajedno,osluskujemo,ocekujemo...pocinje kisa.stajemo,mali odmor.izlazim na kisu i osecam prasinu koja se lepi za moje noge...zagrlila bih ceo svet...sve prestaje ...
"Bilo jednom jedno vreme", by Aleksandar Jovanović (Bgd, 1999.) - KRAJ! IV U prljavim maskirnim pantalonama i beloj potkošulji, preko koje je bila "okačena" vetrovka, nije mnogo odudarao od okoline, jer su po ulicama klinci takvu šetali prateći najnovije modne trendove, a izbeglice u njoj tumarale i prosile po ćoškovima. Sada je i on bio stranac u Beogradu. Išao je nekada poznatim ulicama, koje ...
Novi komentari