Pa kad mi vec sam naslov daje svu sirinu i dubinu prostora pa trebalo bi to i iskoristiti.Ne spadam u one ljude sto pisu samo da bi popunili prazan prostor vec se trudim da ga osmislim,oplemenim i normalno boravim u njemu ili ga posecujem s vremena na vreme.Da ga adekvatno nameni i stavim u okvire svoga interesovanja,potrebe ili cak i zelje.Vreme koje imam mi nekako dodje kao sufler da bi se podsetila naucenog teksta koji je u obilju recenica na trenutak ...
Pisem i brisem i tesko disem. U ovom svetu s mukom se snalazim. Mislima kazem stanite malo, ponekad reci prave ne nalazim. Al` one jurnu kao bujica, ruse sve prepreke i barijere, htele bi da kazu u jednom dahu, sta srce boli,zasto tuzno jeci da su ga probole, otrovne strele. *Hocu da pricam ,da placem i vristim, hocu da me cuje i cela planeta. Hocu da cujem i kako je onom, sto zivi na drugom kraju sveta*. ...
Zelim da odes,al` da mi se vratis, kad zadrhti misao a uzdah zaboli.....da se na odsjaju dlana mokrog...stvoris..... ko oreol koprene...svih mastanja mojih.Jer tada kad odes.....odnosis sve moje.....poglede snene...zeljom opijene....dusnik sto se susi.....i sapatom zove....vrati mi se ....dodji...jedino milo moje.A kako da kazem sebi....da zelim da mi se vratis....kako da opravdam sve reci.....koje cine da patim...a rekla,pomislila sam, nestani...i nemoj ...
Kamen od svile.... Svaki me dodir trgne ili prene ..iz mastanja,tuge suvisle bez kise,pratioca mnogih izgubljenih dusa,snova ...beskraja ...sto jure do ocaja....bez daha u grudima...bez ljudskosti u ljudima. Dirne li me vetar,zadrhtim od studi...iako vrelina od zarkoga sunca.....przi sve i susi kao nade nase .....praskozorja jutara. prekrivene pepelom....krstom ....bolnog..razapetog srca... Zaklonih se rukom....kao da se branim...da ...
Niko kao pesnik ne ume da kaze Sta mu je na srcu I nikad ne laze. Uvek u svom svetu cistote I mira Ispisuje stranice belog papira. Tada on u mislima koraca kroz vreme Prostranstvom duse i obale njene. Sakuplja po zalu iz skoljki zivota Izgubljene iluzije i sta od nih, osta. Tada se belina gomile papira Ispisane olovkom I lepog manira Pretoci u tugu u reci I slova Kao zavestanje za vremena nova Ostane u tami zackriljene ...
.....Sjeseni sve tuge dolaze.Kod mene im toplo,jer studena jutra i vetrovi pocinju.I ona mora naci skloniste.Dobro dosla draga,ti si mi bar ostala verna i moja.Zamisli...nesto moje..nesto sto me ne ostavlja....na kratko si bila ostavljena...ali si znala da cu ti se vratiti...znala si da je sve samo iluzija...pusta zelja i agonija....da ljubav kod mene ne stanuje...kada pocnu jesenje kise....kada za mene niko ne dise...a srce ne moze vise...Dobro mi ...
Grleni osmeh decibele rusi Tisinu razbija I pucaju stakla Koliko treba jos osmeha dana Da bi se tuga iz duse pomakla? Kao sto ludom, kazu da je brasno Razliog za smeh,zabava za druge Kojiko ih ima u redu od tuge Sto ne vide osmeh ni na kraju duge? U mome stanu smeha do suza Stanuje tuga,I otkaz mi ne da, Kaze mi da svoje stanarsko pravo ...
.....Kako bih samo zelela, da sve nisam umislila,da se ne potkrada zabluda kao zbilja,da iskra u srcu sto dugo sija,ne bude lazna iluzija,Vec srca moga sinfonija,koju slusamo i ti i ja.Mozda nije kasno za nadanja... I gle..nesto mi sunce jace i lepse sija,neka toplina mojim bicem nailazi kao plima...valjda je prevelika zelja da te imam....podarila mi osmeh na usnama,podarila zar oku ...
Ti uvek podji gde srce te zove, medj oblake poleti u srediste duse. ,Pomeri sunce,planine i more u tajno skroviste do prve bore. I nikada nemoj zazaliti zoru, sto svanula budi snove nezne. Ona samo zeli da ih prva cuje, dok kosa ne zabeli i zaborav krene. A kad damar drhti i pocne da bije, dlanom ga vlaznim umiri i stegni. Pusti da otkucaj nagovestaj bude, prethodnica topla ,java snovidjenih. I idi dalje gde ...
Nemilost kruzi bas bez milosti, jurisa u napad bez skrupule srama, ko zver ranjena jauce u toru, i pita se zasto,ostala je sama. Od milosti trazi samilost za sebe, od ociju duse sto je drugi nose, za druge je nikad potrazila nije, ko azdaja rusi neduzne zivote. I Djavoljim smehom ruga se iz ada, i misli da tako krv zilama ledi, ne shvata da nemilost tanka je grana, krhka i puca, jer na njoj bas sedi. A onda u strahu ...
Novi komentari