Molim te u kutu svoje male sobe da ruke za njega pruzis i u vatru da das mu osmeh ,sto mu ga ote krvavi zivot i kome se prohte. Molim te mu, oku sjaj zenice vrati da suza od bola nikada ne krene molim te za snagu u pluca mu udahni bar toliko boze, ucini za mene. Molim te jos ovo,skruseno u miru cistoti duse sto nosi je u sebi donesi srecu i vrati mu svetlost, za sebe te Boze ,molila ne bi. Molim ti se..... ...
Prastam ti sivilo neba sto na damnom kupolu tame stvaras prastam ti sunce, sto me ne grejes vec hladnocu u dusu zagovaras. A da li da prastam tebi zivote sto ocaj sa ukusom gorcine i zuci, lebdi na damnom. budi se i zanoci u dusi? Zar minimum minimuma nezna za kap, zar radost i sreca,nemaju sat, a vreme juri ...
Hoce li i jutro kada se radja Zeleti oci tvoje da gleda Kao sto jutrom zeljom se budim I ceznem da budem tvoja sjena? Hoce li dan obasjan suncem Grejati tvoje milo lice, Kao sto ja bih bila voda Koja umiva tvoje zenice? Hoce li vetar da bude blag Da te miluje i prica ti nezno Kao sto ja bih lice ti svoje Naslonila na grudi pospano i sneno? Hoce li zivot biti milostiv Tebi i meni i ljubavi ...
Tu pokraj reke prebiram misli...zapitam se cesto gde sam htela stici...koliko sam presla i kol`ko jos ima...da li sam snove ...samo snila...ili sam i neke ...obistinila.?...Gde sam to ustvari isla....i da li sam nekada kukavica bila...il` hrabra ratnica bez koplja i stita...sta je to moja dusa krila....da li sam u stvari sve budna snila??Sedim ...osluskujem sapat.....sopstvene duse ...u sebi......koliko je vremena proslo.....koliko tek jos sledi....zapitah ...
Svojom se toplinom u odaju snova sa sumrakom svakim necujno zasanjas......uzdahnes u dusu sto zvezdama sapces...zelju i sto hocu....pre jutra....svanuca.Hocu kao bajka, caroliju snenu ,da mesec mi prica...i ne cuje niko...sto srce priziva....nemustim govorom.....da daleku zvezdu....ljubi moje oko.A toliko zelim...da svaka mi zelja ....sto se dosad krila..... bude umivena...rumenilom zore...tek rodjenog dana...izmaglicom jutra...suncem docekana. ...
Kad snove probudimo i javu shvatimo hteli bi smo u san da se opet vratimo al sve sto se iskida kao svilen konac oziljak i grbav put su makadam za dvorac. I zato me javo nikad ne budi ko usud za greh sto snivah u noci ma nije mi dusa u beznadje posla vec ljubav uspavala moje placne oci. I zato me pusti da dosanjam zelju htenje damara sto lupa u meni da na razboj snova izatkam odecu za paradu bola gde smo ...
Pa kad mi vec sam naslov daje svu sirinu i dubinu prostora pa trebalo bi to i iskoristiti.Ne spadam u one ljude sto pisu samo da bi popunili prazan prostor vec se trudim da ga osmislim,oplemenim i normalno boravim u njemu ili ga posecujem s vremena na vreme.Da ga adekvatno nameni i stavim u okvire svoga interesovanja,potrebe ili cak i zelje.Vreme koje imam mi nekako dodje kao sufler da bi se podsetila naucenog teksta koji je u obilju recenica na trenutak ...
Pisem i brisem i tesko disem. U ovom svetu s mukom se snalazim. Mislima kazem stanite malo, ponekad reci prave ne nalazim. Al` one jurnu kao bujica, ruse sve prepreke i barijere, htele bi da kazu u jednom dahu, sta srce boli,zasto tuzno jeci da su ga probole, otrovne strele. *Hocu da pricam ,da placem i vristim, hocu da me cuje i cela planeta. Hocu da cujem i kako je onom, sto zivi na drugom kraju sveta*. ...
Zelim da odes,al` da mi se vratis, kad zadrhti misao a uzdah zaboli.....da se na odsjaju dlana mokrog...stvoris..... ko oreol koprene...svih mastanja mojih.Jer tada kad odes.....odnosis sve moje.....poglede snene...zeljom opijene....dusnik sto se susi.....i sapatom zove....vrati mi se ....dodji...jedino milo moje.A kako da kazem sebi....da zelim da mi se vratis....kako da opravdam sve reci.....koje cine da patim...a rekla,pomislila sam, nestani...i nemoj ...
Kamen od svile.... Svaki me dodir trgne ili prene ..iz mastanja,tuge suvisle bez kise,pratioca mnogih izgubljenih dusa,snova ...beskraja ...sto jure do ocaja....bez daha u grudima...bez ljudskosti u ljudima. Dirne li me vetar,zadrhtim od studi...iako vrelina od zarkoga sunca.....przi sve i susi kao nade nase .....praskozorja jutara. prekrivene pepelom....krstom ....bolnog..razapetog srca... Zaklonih se rukom....kao da se branim...da ...
Arhiva
Novi komentari