Niko kao pesnik ne ume da kaze Sta mu je na srcu I nikad ne laze. Uvek u svom svetu cistote I mira Ispisuje stranice belog papira. Tada on u mislima koraca kroz vreme Prostranstvom duse i obale njene. Sakuplja po zalu iz skoljki zivota Izgubljene iluzije i sta od nih, osta. Tada se belina gomile papira Ispisane olovkom I lepog manira Pretoci u tugu u reci I slova Kao zavestanje za vremena nova Ostane u tami zackriljene ...
.....Sjeseni sve tuge dolaze.Kod mene im toplo,jer studena jutra i vetrovi pocinju.I ona mora naci skloniste.Dobro dosla draga,ti si mi bar ostala verna i moja.Zamisli...nesto moje..nesto sto me ne ostavlja....na kratko si bila ostavljena...ali si znala da cu ti se vratiti...znala si da je sve samo iluzija...pusta zelja i agonija....da ljubav kod mene ne stanuje...kada pocnu jesenje kise....kada za mene niko ne dise...a srce ne moze vise...Dobro mi ...
Grleni osmeh decibele rusi Tisinu razbija I pucaju stakla Koliko treba jos osmeha dana Da bi se tuga iz duse pomakla? Kao sto ludom, kazu da je brasno Razliog za smeh,zabava za druge Kojiko ih ima u redu od tuge Sto ne vide osmeh ni na kraju duge? U mome stanu smeha do suza Stanuje tuga,I otkaz mi ne da, Kaze mi da svoje stanarsko pravo ...
.....Kako bih samo zelela, da sve nisam umislila,da se ne potkrada zabluda kao zbilja,da iskra u srcu sto dugo sija,ne bude lazna iluzija,Vec srca moga sinfonija,koju slusamo i ti i ja.Mozda nije kasno za nadanja... I gle..nesto mi sunce jace i lepse sija,neka toplina mojim bicem nailazi kao plima...valjda je prevelika zelja da te imam....podarila mi osmeh na usnama,podarila zar oku ...
Ti uvek podji gde srce te zove, medj oblake poleti u srediste duse. ,Pomeri sunce,planine i more u tajno skroviste do prve bore. I nikada nemoj zazaliti zoru, sto svanula budi snove nezne. Ona samo zeli da ih prva cuje, dok kosa ne zabeli i zaborav krene. A kad damar drhti i pocne da bije, dlanom ga vlaznim umiri i stegni. Pusti da otkucaj nagovestaj bude, prethodnica topla ,java snovidjenih. I idi dalje gde ...
Nemilost kruzi bas bez milosti, jurisa u napad bez skrupule srama, ko zver ranjena jauce u toru, i pita se zasto,ostala je sama. Od milosti trazi samilost za sebe, od ociju duse sto je drugi nose, za druge je nikad potrazila nije, ko azdaja rusi neduzne zivote. I Djavoljim smehom ruga se iz ada, i misli da tako krv zilama ledi, ne shvata da nemilost tanka je grana, krhka i puca, jer na njoj bas sedi. A onda u strahu ...
....Nekom ,nekom ko zna da dise...da osluskuje i krik i sapat...nekom ko zna da cita sa usana ispucalih..izgrizenih do krvi od bola...nekom ko ce umeti da iz oka iz koga suza klizi procita...nekom ko ce razumeti i drhtaj tela i grc bola ruku koje se tesko pokrecu...nekom ko ce razumeti...da samo topli dah ljubavi tvoje ...moze me u zivot vratiti...jedino milo moje...mozda ces ...
U svakom trenutku stoji jedan cas u svakom casu cuci jedan dan, surov,ohol i beskrajan ....I delic trenutka... bez nadahnuca.... siromasan,stur..... nepozeljan ...stran.... kao kakav oreol... nesvanutog jutra..... lebdi na damnom... drzak... i ocajan... I delic trenutka... to sam i ja. Prkos
Znam da znas,znam i da ne znas.A kako bi, kad nisi ni svestan da si postao oka mog treptaj,uplucima uzdisaj,na usnama topla kap.I sve kao san,uljuljkan i san,nedosanjan,iznenadan.Ma razumeces,znam,mozda kada prodje san,kada ga raskopa dan,kada mi kap sa usana popijes i sam postanes svestan,da si to TI pomisao moja naj milija,mog zivota poezija,,moga srca melodija,struna zategnuta...do pucanja.Jednom...razumeces...znam... Prkos .
Koliko smo mogli,koliko smeli koliko smo hteli,kolko zeleli kolko smo znali,koliko cutali koliko bezali,koliko se nadali? Koliko smo cekali,koliko vredjali koliko plakali,koliko se svadjali koliko lutali,koliko huktali koliko voleli ,koliko mrzeli? Koliko smo sebe ikad upoznali koliko smo sebe ikad sebi dali koliko smo druge sobom darivali ...
Novi komentari