Misli moje,gde ste posle,dal` ste posle,il` tek dosle? Sta vas goni,sta vas muci,sta vas mrzne a sta luci? Sta vas zebe i krv ledi,gusi,muci,dusu bledi, ko u vatri ,oganj lozi,strah i ocaj da se mnozi? Manite se misli moje,uvek kazem bice bolje, pustite me da u miru,slusam ljubav i tisinu, zelim sunce na spaliru,osmeh,srecu,ja u viru, sinfoniju kolibrica,plavo nebo,puno ptica. Misli moje zabrinute,od briga se otrgnite, ...
Osama cvrsto prigrli tugu,sliku joj ka uzglavlju nemo gleda, drhtaj sto protresa snagu i dusu, ni ugao usne pomeriti neda. Bespomocno, sa teskim pokretom usne,prizivam svetlost veselog bica, zovem grleno,ne cuje niko,hocu osmehe gde decija vriska, odzvanja do kasno u suton plavi, hocu slavuja sto veselo peva, hocu iz tuge sto me rukama davi,hocu osvit jutra okupano suncem, da umorni zivot tugu zaboravi... by Prkos ...
Sta mi to neda, da letim po nebu uzareno sunce ili krila mala, sto jos nisu jaka da zamajcem svojim, polete ka oblaku svojih ideala? Sta mi to stalno kao trn u nozi smeta i zulja,brani korak laki, dal` velika zelja presahla kroz vreme ili mozda studen ,sto mi dusu prati? Sta je to sto neda,mome oku sjaja, suza li je mozda sto se zatrcala, da zamuti oko da te manje zeli, ili da te skrije u pokrivac beli. ...
Oci crne, plave ,smedje iznad strehe, guste vedje, da ih skriju od drugijeh, sto su ljute,pa i beze. kada lazno nadu daju, za istinu i ne haju, vec se mutno kolutaju tupim stiskom odlutaju, u nemire sto ih stvore, neiskrenost i zle more. by Prkos
Srecna ti slava Beograde grade Srbijo moja i sve tvoje nade. Svojom nas rukom pomiluj Boze Saberi gresnike da se ne gloze. Spasovdanskom litijom ti nas predvodi pokazi nam kako hod`o si po vodi, sa verom u neka svetlija sutra povedi nas litijom Spasovdanskog jutra. Udahni nam ljubav, veru u spasenje posrnuloj deci ti prokrci stenje. Primi ih pod skute i oprosti Boze uz Boziji blagoslov da se Srbi mnoze. Skruseno ...
Vidaj rane Vidov dane Vidaj,pevaj i ne placi Mora proci i ad ovaj Nesmemo mi nikad stati. Bistro oko ti nam daj sad Da vidimo ko je vera Ko nevera sto nas laze Ko u tor nas motkom tera. Ko nam oci nozem vadi Da Kosovo ne vidimo Ko bi da nas ognjem pali Da u krvi potonemo. Da vidimo kako kosti Raznose nam pascad svuda Ko bozure cupa nase Iznikle iz nasih suza. Vidov dane.,daj nav vida ...
Rekla bih ne tako davno...bejasmo mladi,zanosni.... .u svojoj vedrini poletni... u zeljama istrajni.....u zivotu...stameni.Prisetim se sa osmehom na licu...i trenutka kada su nam se oci srele.....pogledom rekle da smo ti i ja...ono sto zelimo za sebe.I krenusmo u bajke...istine....iskusenja,onako spontano predajuci se tokovima sutrasnjice...koracasmo nekada setajuci....ponekada brzim korakom strepnje, hocemo li uspeti u nameri da nas pljusak zivota ne okupa ...
Kad ljusturu mrtvu skines, od spodobe nema nista sine svetlom krhka dusa ranjena od bola vriska. . Tad iz oka vadi pesak sto je oku zar i tuga, nemustim ga ti ovlazi da otece bolna suza. Tad ko kopac svoga zlata isperi ga ti na suncu, i zategni srca strunu, i spodobi otmi barjak Vodja budi ti u buni. Tad spodoba nema kuda vec pred tobom mora pasti ti pobednik,ona tuga ...
Slucajno i tiho ulazimo u tudje zivote,ponekad sicusni ,ponekad gromadni,svakako zivi sa svojim imenom,nadimkom i dusom,zadrzimo se neko vreme i tek bez najave isceznemo kao tragovi u snegu ali pecat ostavljamo.Kaligrafskim slovima ispisana imena na stranicama knjiga nasih zivota koju svremena na vreme nasa srca iscitavaju,produzetak su nasih malih zivota u nama samima. ...
Dotakao si mi srce i zelela sam ti dotaci dusu,da je osetim toplu,neznu... Kao da si se uplasio ljubavi moje iskrene i jake...mozda je ne bi mogao podneti,poneti,uzneti...ponecu je sama,snagom svojom uzmaklom,daleko gde je niko i nikada nece povrediti,uzeti,oteti,zabraniti...Tako cu je bar imati,voleti,sacuvati od nemani,sacuvati od tebe samog...sacuvati od nestajanja,sacuvati od bolnog umiranja....Jednom,secam se i bila...srna tvoja malena... ...
Novi komentari