Ustajte grobovi,nebo vas zove, arbanas vam celjad sabljom bode, ne gledajte nemo,vec svi ustanite Kosovo da branimo i izvor vode. Vaskrsla duso Srpskoga roda, Kosovskom zemljomArbanas hoda, sila necasti,ogrezla u krvi, cedo sto se radja,zubima ga mrvi. Ustajte grobovi Lazarevog imena osmehe decije,napala je hijena. Upalite kandila,tamjana i svece, nek zadrhti krvozednik, nek se zemlja trese. ...
Slutim ali cutim jer rec me plasi, u slutnji nemir da me ne uhvati, bojim se ostrice zlokobne neke, sto jezikom straha svet mi donese. Slutim u tisini da aveti ima opasanih crnim ocima iz dima sablasno najavljuju pohode svoje da nahrane sujete od duse moje. Slutim al nemo gledam u daljinu, bojim se da cujem i sebe samu, slutim da tesko vreme dolazi sto duze gledam,vidim tamu. ...
Mozete je, svako ,na svoj nacin zvati, kad to ona hoce ,na sunce izaci, kada joj je vruce,zeli da je nije, i sama se pita, sta je,cija li je, dal istina laze ,pa se vesto krije. Al kad vreme dodje,da nestane daha sama ce izac iiz pepela praha, posivela,tamna,s podocnakom srama shvatice ,zbog sebe , ostala je sama. Sve istine istine ,kovitlaci nemiri sve istine lazne,more i kosmari moraju na kraju ugledati ...
Na izmaku ove i doceku Nove, svodimo racune,zarad duse svoje, prebiramo,listamo,okrecemo list, obecanjem da ce mo truditi se bolje. Da budemo bolji,da vise se volimo., Oko glupih stvari da se ne glozimo, da ruku pruzimo cestito i casno, da se svojih reci ne stidimo strasno, vec da reci svoje s razumom krasimo, izgubljene i ocajne da u zivot vratimo. Da u dusi samilosti za sve gde je treba pruzimo je nesebicno ko ...
Kome i zasto vetar carlija miluje livade dok sunce sija, kome svoje vesele poruke salje i osecaj mirisne cistote daje? Tebi i meni sto kose nam mrsi, dah zdravih zelja zaoranoj vrsti, proplanku malom da saren je i beo, livadnoj rosi istkan tepih ceo, sljiviku i vonjaku da rumen je i zreo. Kome carlijanjem osmehe daje, ruzicnjaku ,pupoljcima zlatne odsjaje, mirisne talase ,igrom basti daje, ...
Dusa i telo pod istim krovom nisu li mozda u sprezi sa bolom, kao u zaveri oka i neba i sunca sa kisom kad nemo nas gleda, i smeje se grohotom kao da treba ko` tonja da pobije i da zemlji ne da od duse i tela i sunca mesto hleba. Ni vetra nema da pomera lisce dal` usud sprema pricu za grane Il mozda hoce da saslusa krisom, sta grana grani ima da kaze, kad noc odsanja i jutro svane. Oblik i senka,ko ...
Misli moje,gde ste posle,dal` ste posle,il` tek dosle? Sta vas goni,sta vas muci,sta vas mrzne a sta luci? Sta vas zebe i krv ledi,gusi,muci,dusu bledi, ko u vatri ,oganj lozi,strah i ocaj da se mnozi? Manite se misli moje,uvek kazem bice bolje, pustite me da u miru,slusam ljubav i tisinu, zelim sunce na spaliru,osmeh,srecu,ja u viru, sinfoniju kolibrica,plavo nebo,puno ptica. Misli moje zabrinute,od briga se otrgnite, ...
Osama cvrsto prigrli tugu,sliku joj ka uzglavlju nemo gleda, drhtaj sto protresa snagu i dusu, ni ugao usne pomeriti neda. Bespomocno, sa teskim pokretom usne,prizivam svetlost veselog bica, zovem grleno,ne cuje niko,hocu osmehe gde decija vriska, odzvanja do kasno u suton plavi, hocu slavuja sto veselo peva, hocu iz tuge sto me rukama davi,hocu osvit jutra okupano suncem, da umorni zivot tugu zaboravi... by Prkos ...
Sta mi to neda, da letim po nebu uzareno sunce ili krila mala, sto jos nisu jaka da zamajcem svojim, polete ka oblaku svojih ideala? Sta mi to stalno kao trn u nozi smeta i zulja,brani korak laki, dal` velika zelja presahla kroz vreme ili mozda studen ,sto mi dusu prati? Sta je to sto neda,mome oku sjaja, suza li je mozda sto se zatrcala, da zamuti oko da te manje zeli, ili da te skrije u pokrivac beli. ...
Oci crne, plave ,smedje iznad strehe, guste vedje, da ih skriju od drugijeh, sto su ljute,pa i beze. kada lazno nadu daju, za istinu i ne haju, vec se mutno kolutaju tupim stiskom odlutaju, u nemire sto ih stvore, neiskrenost i zle more. by Prkos
Arhiva
Novi komentari