rile_nezni_oblak

- Zasto bezis od mene, Bobana? upitao je Zare drhtavim glasom i ociju punih suza...

- Oh, ti nikada neces razumeti moje poteze, Zare.. Dobar si decko, al' ti intelekt nije jaca strana... odgovori mu Bobana gledajuci na sat jer je vec pocela da gubi strpljenje...

- Intelekt? Upita zbunjeno Zare sa suzama koje su vec kapale niz obraze... Znao je da se desava nesto sto on ne moze u potpunosti da razume...

- Nema veze, stvarno. Zaboravi da sam ista rekla! izusti Bobana iako nije bila sigurna da li je u stvari donela pravu odluku... Postojalo je nesto u vezi Zareta, nesto tajanstveno, tako privlacno, sto nije mogla da objasni...

- Da li to znaci da ima sanse za nas?

U Zaretovom glasu se ponovo javila ona nada koja je bila tipicna za njega, dobrog ali ne bas previse pametnog decka...

A onda mu kroz glavu sevnu jedna misao.. Ostra kao noz... Neocekivana...

- "Odigrao sam dobro ulogu" pomisli Zare.. "Nikada nece shvatiti da sam ja u stvari bogatas, sin lokalnog prodavca plastike" o kome se malo znalo, posto je drzao tezge iskljucivo u drugim krajevima grada ne bi li na taj nacin sacuvao svoju imperiju daleko od ociju familije koja bi svakako zelela deo kolaca za sebe...

- Moram da idem sad, Zare. Danas sam radila od 10 do pola 12 i obavila sam nekoliko telefonskih razgovora i bas sam se umorila! Javicu ti se!

U tom trenutku, ne ostavljajuci mu prostora da ga pita bilo sta, Bobana se okrenu i ode.

"Kakva budala" pomislila je u sebi...

Zare je ostao kao ukopan. Nije zeleo da je zaustavlja, niti da bilo sta kaze. Gledajuci je kako odlazi, iz zadnjeg dzepa svojih uskih, seksi farmerica, Zare izvadi mobilni telefon i sve sto je rekao bilo je:

- "Sve ide po planu"...