Sam u Beogradu
Postavio
, 27-06-2013 u 22:48 (2411 Pregleda)
30 minuta posle ponoci. Voz kasni 15 minuta ali nema veze, drustvo mi pravi jedan starac koji je verovali ili ne igrac crvene zvezde i partizana, magistar istorije, ratni invalid i jos mnogo sto sta. Ogalsio se radnik sa informacija preko razglasa, ''tng dng'' odjeknulo je zvono ''voz za Beograd stize u stanicu''. Ustao sam ja a i onaj starac je posao za mnom. Prilikom ulaska u voz zamalo nije pao a ja na to nisam odreagovao bas kako je trebalo jer sam cekao zadnji trenutak da mu pomognem.Voz je polako krenuo. Unutra je bilo puno navijaca crvene zvezde koji su krenuli na predstojecu utakmicu. Pili su alkohol i lupali gluposti, zezali su onog starca sa nekim debilnim fazonima ali su hvala Bogu ubrzo prestali. Voz je ubrzao i stigli smo u Beograd. Seo sam da popijem kafu tu odmah na stanici. Tako mi je nedostajala. Ispijajuci tursku kafu sa secerom i bez kajmaka razmisljao sam kako stici na zeljeno mesto. Posle nekog vremena ustao sam odlucno sa stolice i zakoracio hrabro ka izlazu zeleznicke stanice. Bilo je jos uvek rano i nisam hteo da budim druga koji tu zivi nego sam krenuo u razgledanje. Ubrzo potom zaustavio me neki mladic sa rancem na ledjima i postavio mi ono isto pitanje koje i mene muci. Nasmejao sam se i rekao ''neam pojma''. Posto sam imao puno slobodnog vremena odlucio sam da sednem u obliznji park. Sedeci tako na klupi ugledao sam coveka prilicno elegantno odevenog koji je prisao ostavljenoj polupraznoj flasi piva od litar ipo , okrenuo se levo-desno da vidi da li ga neko gleda a onda je uzeo sa zemlje i okrenuo na eks. Ceo taj dogadjaj upotpunili su hibridni gavrani koji su stalno kruzili oko onog coveka, verovatno zbog flase koja se nalazila pored kante a koju je on pokupio. Nasmejao sam se i odlucio da nastavim dalje. Ne znam ni sam kako ali stigo sam na zeljeno mesto ali sam dosao malo ranije pa sam odlucio da prosetam malo i da se malo osvezim nekim hladnim napitkom. Kupio sam guaranu i seo na obliznji kej gde sam i poceo da pisem ovu pricu. Kucajuci tako u telefon pognute glave krajickom oka sam spazio prelepe preplanule noge u sorcu zene koja je dzogirala. Podizao sam glavu krisom i postepeno i tako dosao do bujnih silikonskih grudi. U sebi sam poceo tiho da vristim od uzbudjenja u isto vreme izgovarajuci '' ooo vat a turbulejshn'' dok mi je srce lupalo kao kolibriju u praskozorju a onda sam dosao do glave. Bila je to starija zena oko pedeset godina. Zaljubio sam se. Gledao sam je dugo dok se nije izgubila na horizontu. Otisla je. Ponovo sam bio sam na klupi i sa svojom pricom a onda je doslo vreme da krenem tamo gde sam i posao. Posle zavrsenih obaveza seo sam u bus ikrenuo do druga. Postavio sam pitanje jednom putniku kako da stignem do ''Vukovog spomenika'' ali njegovo objasnjenje prekide jedna izuzetno, izuzetnOO fina bakica i rece mi toplim glasom ''sine nista se ne brini ja cu ti reci gde treba da sidjes''. Bus je stao posle nekoliko minuta a baka koja je bila moj navigator ljubazno mi rece ''sine jos cetiri stanice'' i tako na svakoj stanici dok nisam izaso iz busa. Zahvalio sam se baki a onda se zaputio pravac tamo gde sam krenuo. Druga je bilo lako naci jer zivi tu odma pored stanice. Konacno sam mogao da se opustim i popijem pivo. Za vreme boravka kod mog druga stalno smo pili a onda izasli u grad da bi nastavili sa picem. Posle nekoliko koktela u kaficu poceo sam da se gubim i kroz maglu se secam da sam zadirkivao i ismevao dve crnkinje koje sam sreo na ulici. Verovano sam tako hteo da privucem njihovu paznu, makar sada tako mislim, mada ko zna sta se tada desavalo u mojoj glavi. Sutradan pred polazak na stanicu ja i drug smo zavarili a onda sam potpuno izgubljeno krenuo dalje. Stao sam na semafor da predjem ulicu jer je preko puta bila autobuska stanica. Video sam zeleno svetlo i krenuo preko pesackog, medjutim nije bilo zelenog svetla, verovatno sam video zeleno svetlo za motorna vozila koja su pohrlila ka meni. Osta sam pribran ali na sred ulice. Video sam da me ljudi cudno gledaju ali sam znao da to moram da ignorisem i da sto pre predjem ulicu koja je bila mnogo siroka jer je neki bulevar u pitanju. Presao sam ulicu nekako i rekoh sebi ''dobro je'' a sad na stanicu. Koliko se secam cekao sam 2 ili 24 ali nije ih bilo, verovatno nisam video kad su prosli pored mene a onda u zadnjem trenutku naidje bus ili tramvaj kojeg sam cekao. Svejedno imao sam novi problem jer nije bilo ljubazne bakice koja bi mi dala tacnu informaciju kada treba da sidjem a ja onako zbunjen, paranoican i krvavih ociju mogao sam lako da pogresim. Nekim cudom dodjem ja na vreme do zeleznicke. Ponovo sam na zeleznickoj, mislim se u sebi, kao na pocetku, samo ovog puta sa krvavim ocima koje svetlucaju kao svici u letnjoj noci. Zadovoljno sam stao pored zadnjeg vagona koji ce me odvesti kuci i zapalio sam cigaretu. U tom trenutku kondukter sa isto tako krvavim ocima samo od alkohola izbaci glavu kroz prozor i upita me da li imam cigaretu. Ja ga naravno posluzim i vratim se svojim mislima o tome kako sam ipak uspeo da stignem na vreme i da idem kuci, medjutim tok mojih misli prekinu kondukter sa krvavim ocima recima da bolje odma udjem u voz jer ce posle sva mesta biti zauzeta. Ja se setih toga da sam veci deo puta stajao dok sam dolazio i rekoh sebi ''mudro zbori ovaj pijani covek''. Udjem ja i zauzmem mesto do prozora u kupeu. Otvorim prozor zavalim se u sediste, kada onaj isti kondukter otvori vrata i pita me za upaljac. Zapali on cigaru i sede preko puta mene. Smrad je ispunio kupe, ni otvoreni prozor nije pomogao ali nisam hteo biti neljubazan da mu kazem da izadje jer je ipak stariji covek a i kondukter. Mislio sam o tome kako bi bilo super da prestane da prica a jos bolje da izadje da bi mogao u miru da uzivam u blagodetima gandze dok jos traje. Na njegova pitanja sam davao kratke odgovore ne bi li video da me smara i da ucuti. Prmeti on to i kao zadrema, nakrivi kapu i ispruzi smrdljive noge. Nisam mogo da podnesem onaj smrad, poceo sam da se nerviram ali svejedno nisam hteo da budem stoka i da mu kazem da se pomeri vec sam se ja pomerio na drugo sediste. Na to on ustade i ponovo sede preko puta mene. To je vec pocelo mnogo da me nervira a i da me na neki nacin plasi jer onako paranoicnom od gandze to mi nije uopste trebalo. Hiljade misli su mi proletele kroz glavu kao, mozda je serijski ubica, peder, psihopata. Bio sam na ivici zivaca i nervozno ga upitah '' je li bre smrdljivko zasto si ponovo seo preko puta mene?'' na sta me on popreko pogleda. Vec sam imao u glavi kako cu da ga udarim u bradu prilikom ustajanja ako pokusa nesto a onda da mu pokidam tetive i smrskam zglobove nekom od tehnika koje ucim na treninzima. Pripremio sam se da ga udarim i veoma besno mu rekao da se gubi iz kupea inace cu da ga unakazim. On onako uplaseno poce da mi se izvinjava, prica kako ima slabo srce ali ja sam mu na to pokazao prstom gde treba da ide. Izadje on iz kupea ali moj navareni mozak dalje nastavlja paranoicno da melje. Sta ako se vrati sa nekim ili me izbace iz voza- pitam se ja. Nije proslo ni malo eto njega ponovo, samo sad nije sam. Ispostavilo se da nisam dzabe paranoican. Ulazi on sa jednim specenim dzankeromi sedose u kupe. Nasmeja se on i onako mi zajebano rece ''ovo je moj prijatelj''. Tada nailazi jos jedan kondukter. ''Dobro vece'' rece on i pogleda u drugog pijanog konduktera zbunjeno. ''Je li zasto nisi izaso iz voza? Ponovo si se napio'' pogleda u mene i potrazi mi kartu. Pogleda kartu i rekao mi je da treba da idem u prva tri vagona jer se ovi zadnji odvajaju za Sofiju, ako se ne varam. Srecan izadjoh iz kupea kad ono ponovo poce rovac paranoje da radi. Plasio sam se da ne ostanem u zadnja tri vagona i stalno sam isao napred. Ne znam kako ali brzo sam se nasao u prvom vagonu sto ja naravno nisam znao i nastavio dalje. Kada sam otvorio vrata lokomotive ona su jednostavno otpala. Nisam mogao da verujem svojim ocima. Samo mi je jos i to falilo. Pokusao sam da ih namestim ali bezuspesno. Ponovo kondukter ali onaj normalni. Pita me ''Je li, ko je polomio vrata?'' Ja mu skreno odgovorim da sam to ja ali da nisam ja kriv i da su vrata sama otpala kada sam pokusao da ih otvorim, izgovorio sam to brzo i spojeno. Pokusao je i on da ih namesti ali bezuspesno. Vrata su pocela da lupaju i da prave nenormalnu buku a najjace od svega je to sto su udarala u vrata kupea nekih stranaca koji su do tada spavali. Bili su besni na mene. Video sam to u njihovim ocima ali sam bio toliko umoran da me boleo k... za sve. Potrazio sam slobodno mesto u drugom vagonu jer se u ovom nije moglo spavati od buke. Nasao sam slobodno mesto. Svi su spavali u tom kupeu. Mir i tisina. ''Napokon'' pomislio sam. Zadremao sam kad odjednom covek koji je spavao preko puta mene skoci iz sna onako uplaseno. WTF... Svejedno nisam mogo vise da izdrzim i uspavao sam se i tako do Nisa. kada sam izaso iz voza uzeo sam taksi i pravac kuci, sav srecan jer cu uskoro biti u svom krevetu i zato sto cu spavati naredna dva dana.