Jelicica

Ranjeno srce
Sve zore su moje ostale puste, u budjenju injem,
zaborava posute,
u mislima, krupnim suzama okicene i
porusene poput trave
pokosene.

Rana je u srcu i bol u dusi
svako vece, ko oblak mrkli sto dan ubija, jer nema oporavka srcu kad rana ga pece.
Sreca je u njemu potpuna svela, nada, kroz maglu odavno promakla i mesecevu svetlost je odnela a ranu sa srca nije
ni takla.

Oziljak velik ko sunceva sena, od jednog leta
umorena, od suza potopljena jer nema leka da ranu leci, ni ruka sto drhtavo pise, ostaje vecno ranjeno srce, za tobom u bolu da uzdise.