Osobe s hroničnim bolom u donjem delu leđa koje praktikuju vežbe joge imaju bolji kvalitet života i bolje opšte zdravstveno stanje od ljudi koji pomoć u takvoj situaciji traže isključivo od lekara. Stručnjaci Univerziteta u Jorku su do ovog zaključka došli nakon analize zdravstvenog stanja 313 ljudi, koji su već prethodno tražili medicinsku pomoć zbog hroničnog ili bola koji se stalno vraća u donjem delu leđa, izveštava Rojters. Nasumičnim izborom 156 učesnika u istraživanju je poslato na časove joge, dok je 157 i dalje koristilo samo medicinsku pomoć. Posle tri meseca, oni pacijenti koji su išli na jogu, su mogli da obave 30 odsto više aktivnosti, nego pacijenti iz druge grupe. Najveća prednost je, prema nalazima britanskog tima, bila u većem samopouzdanju koje su polaznici časova joge imali u pogledu sposobnosti da samostalno obave raznovrsne dnevne aktivnosti – da brže hodaju, da se obuku bez tuđe pomoći ili da duže ostanu stojeći. Što se bolova tiče, polaznici časova joge su prijavili njihov tek neznatno slabiji intenzitet, “od marginalnog statističkog značaja”, nego ispitanici koji su koristili samo medicinske usluge. Britanski nalazi su u skladu sa nekim ranijim da joga i istezanje više pomažu osobama koje bole leđa, nego pridržavanje saveta iz udžbenika za samopomoć. Da joga povoljno deluje na zdravlje, ukazuju i mnoge druge ovogodišnje studije. Tako je jedna pokazala da joga smanjuje nivo stresa i poboljšava kvalitet života obolelih od raka dojke, a druga da ove vežbe za polovinu smanjuju epizode nepravilnih otkucaja srca među srčanim bolesnicima. U Britaniji, inače, čak 80 odsto ljudi u nekom periodu života pati od bola u leđima, a efikasni tretmani protiv tog problema su malobrojni. Vođa jorkškog istraživanja, Dejvid Torgerson, napominje da široko primenjivane obične vežbe imaju tek mali uticaj na ublažavanje efekata bola u leđima.