Пркос

Ko laz nosi i sa njom kosi,nek cuva se dobro ostrice na kosi.
Moze se slucajno u trenu nadanja,poseci ostricom gorkog kajanja.
Tada vec nece likovati glasno,vec urlikom bola oglasit ce nemoc.
Istina ce zurno pozurit` na presto,pobedom nad lazi ,na zasluzeno mesto.
I nemoj nikad dozvoliti sebi,da govorom meda,laz ti se potkrade.
Sto istina okom zeli da ti kaze,ne plasi se njene silovite snage.
Ume da zaboli ta krvava brazda,da lipti u mlazu od kazne za lazi.
Pusti neka tece,neka drugom ide,da kod tebe vise nema sta da trazi.


Prkos