LonČe

Saša ima trideset godina i nikada nije bio sa ženom.
Bilo je nekih pokušaja ali sve se vrlo brzo završavalo.
Sav posvećen fakultetu, kasnije struci, odlagao je ljubav, i sve što ide uz to, za neka bolja vremena.
Godine su prolazile, bolja vremena nisu došle, a on bez iskustva.
Uplašen, nesiguran, stegnut pred svakom ženom koju bi sreo…
Postavljao je sebi pitanje da li je njega uopšte moguće voleti?
Nije mu bilo jasno, svi su imali iskustva, bar nekakvog, i klinci, a on ništa.
Čitao je o tome, razmišljao, može se o tome sa njim pričati nedeljama, ali u praksi se zaledi, i gotovo.
Vaspitavan je tradicionalno, posvećen veri, ne fanatično ali ne ni po nekom trendu.
Za njega je žena majka, domaćica, sveto biće, a nikako objekat za seksualno pražnjenje i iživljavanje.
Imao je strpljenja za ljude, bio je u stanju svakoga da sasluša, pomogne, ali ženama to nije bilo zanimljivo, i bežale su od njega. Pokušavao je da ih privuče dobrotom, iskrenošću ali to osim nekoliko njegovih poznanika niko nije poštovao. Smatrale su ga zaluđenikom, i u njemu nisu videle nikakav izazov.
Priče su jedno a muški nagon nešto sasvim drugo. Želeo je da bude sa ženom više od svega. Opsednut je time još od puberteta. Umesto da je zadovoljavao svoju potrebu zanosio se pričama o “bludnom sinu”, iz Biblije, gde jasno piše da je onanija greh i prizivanje demona.
Suzbijao je svoju seksualnost stvarajući od najprirodnijeg nešto pokvareno, podlo, prljavo.
Nakon godina oklevanja odlučio je da plati ženi, onoliko koliko traži, u nadi da će time da rastereti strahove koji su ga proganjali.
Nabavio je sve moguće oglase, počeo da ih proučava, i na osnovu najsitnijih detalja određivao je i naslućivao tip ličnosti koji se iza njih krije.
Nisu mu se svideli oni perverzni, delovali su isuviše napadno, privukli su ga oni umereni, sa što manje podataka, u kojima je prepoznavao suptilnost i žensku čednost. Potajno se nadao da će naleteti na devojku koja spava sa muškarcima iz nužde, a ne zato što joj je to profesija, ili zato što voli.
Nakon višenedeljnog oklevanja uspostavio je kontakt sa jednom, zakazali su sastanak odmah sutradan kod nje. Bila je očigledno bez novca, čim joj se toliko žurilo, dok je on hteo da je upozna bolje, da pričaju satima, i da nakon toga odluči da li će da spava sa njom, ili ne, i da joj pokloni svoju “nevinost”.
Ništa od toga njoj nije bilo jasno, niti je želela da razgovara sa njim. Prekidala ga je usred njegovih opisnih rečenica, skraćivala priču, i rekla mu kada da dođe, šta će da dobije, i koliko će da ga košta.
Nije imao kud, pristao je. Dvoumio se u prvom momentu pošto mu je delovala isuviše lako, kao neka kurva, a posle se nasmejao, prekrstio i rekao – ona to i jeste, bože me prosti…
Pronašao je njen stan, malenu sobu u potkrovlju radničke kolonije. Posle kraće neizvesnosti i trčkaranja oko njenih ulaznih vrata, pozvonio je, a ona mu je vrlo brzo otvorila.
Nije znao kako da se ponaša, pokušavao je da je šarmira zaboravljajući da je njen posao da spavaju zajedno, da joj on plati, i gotovo. Nema zbližavanja, nema priče.
Skuvala mu je kafu, slađu, postavila neka tehnička pitanja u vezi poza i njegovih želja na koja je on samo blentavo slegao ramenima. Kao da je ona došla kod njega, tako se ponašao, a ne obrnuto. Držao se očinski, zaštitnički, kao brat prema sestri – što je nju izluđivalo naviknuta da sa mušterijama ne ostvaruje bilo kakav emotivni odnos.
Zanimalo ga je sve drugo osim seksa. Posmatrao je nameštaj u stanu, njenu odeću, obuću, knjige. Stvarao je slike u glavi - na momente se osećao superiorno pred njom, a na momente, pogotovu kada su legli, kao đak prvak pred direktorom škole.
U jednom trenutku je video njen indeks, njene poprilično visoke ocene. Video je njene stvari, uglavnom sirotinjske i pohabane od nošenja. Video je frižider ispunjen jeftinim sitnicama. Sve je bilo staro, iznošeno. I ona je delovala na momente tako, iako nije imala više od 23, 24…
Koža joj je bila nekako bez sjaja na koji je navikao kod žena koje je gledao na televiziji. Nije imala ni grudi, niti telo onakvo kakvo je zamišljao. Sva je bila nekako povijena, mada privlačna i lepa, pogotovu kada se skinula, i legla pored njega.
Nije ni pretpostavila da on do sada nije bio sa ženom. Htela je da što pre započnu odnos, međutim on se vrlo vešto izvlačio i skretao temu. U jednom trenutku je stavila ruku na njegove pantalone, počela da ih raskopčava, nakon čega joj se on bacio u zagrljaj poput sina koji grli svoju majku.
Nju je to nerviralo, ljutila se na njega, i zamolila ga da ode ukoliko je ne želi, samo da joj se ne približava njenim emocijama…
Imao je u svojoj glavi viziju božijeg čoveka, ubeđen da može da spašava ljude, da je to njegov zadatak, misija. Hteo je da je spasi od greha, iako njoj, realno, nije bilo ni do čega, posebno ne do njegovog moralisanja...
Ležali su satima jedno pored drugog, ona na leđa, on bočno pored nje. Milovao je. Oboje su bili goli. Mazio je svaki deo njenog tela. Vrat, butane, međunožje, kosu, stomak, grudi. Pribijao se uz nju ne znajući tačno šta radi, dok se ona samo vešto nameštala želeći da mu udovolji.
Raširila se koliko je mogla, i dozvolila mu da zadovoljava svoje fantazije…
Nije bilo seksa ni na trenutak, ni nalik, samo predigra dvoje mladih uplašenih ljudi koji su imali ono što treba onom drugom…
Nije bio iz bogate kuće, mada je imao sasvim dovoljno, dok je ona morala na sve moguće načine da se snalazi kako bi preživela.
Osetila je kod njega nešto što nije osetila ni kod jednog drugog muškarca. Potrebu da se posveti, da je voli do kraja života, a i da je izvuče iz samačke sobe koja miriše na buđ i memlu. Iz sobe u kojoj je već mesecima unazad spavala sa raznoraznima sa novac.
Niko je nije poštovao kao on, ni približno, samo se pored njega osetila kao žena iako je on imao ubedljivo najmanje iskustva od svih njenih do sada…
Šta li je sve želeo da je pita dok je milovao?
Šta li je sve ona želela da pita njega dok se nameštala ugađajući mu?
Dao joj je sve ono što se daje ženi koja se voli, zavoleo je u trenutku, i sve one nežnosti godinama pripremane projektovao na nju…
Zaspala je, on je pokrio, ostavio joj novac, mnogo više od redovne tarife, i otišao je.
Ona je plakala danima, i to ne za njim, nego za sobom onakvom kakva je sa njim.
Po prvi put od nje nije traženo da zadovoljava nečije najperverznije želje, da puzi, da kleči, da vezuje i da bude vezivana, po prvi put je mogla da se opusti i bude voljena…
Nakon nekoliko dana ga je nazvala. Obradovao joj se kao dete omiljenoj igračci iako nije odmah pristao da budu zajedno.
Smetalo mu je njeno zanimanje, na šta se ona pravdala da je on prvi muškarac sa kojim je spavala za novac, i da je to tek počela da radi…
Sada su zajedno, on više ne mora da plaća kurvu, a ona više ne mora da bude ničija prostitutka i može, zahvaljujući njemu, da razmišlja o poslovima domaćice, žene majke, svetog bića…
Šta se u međuvremenu desilo sa njom?
Da li razmišlja o svim onim muškarcima sa kojima je do sada bila dok sluša njegove veličanstvene hvalospeve o njenoj lepoti?
Napravio je od nje božansko biće, ženu kakva se samo jednom rađa, dok nju sve to polako počinje da zamara.
Pita se da li se isplati da ga sluša, ili da pobegne što dalje?
Na životnoj raskrsnici je, da li da se uda, ili da vrati stari oglas u novinama?
Izgleda da je nekada mnogo lakše i sa đavolom tikve saditi nego imati posla sa bogom.
Tačnije sa bogom u ljudskom obličju…
Koliko god da je dobar, u jednom trenutku dosadi...

S.S


ПС Колико нас "сиромаштво" одређује ко бића?!