LonČe

Ispod preke naravi, grubih reči, i surovih postupaka, kod njega se uvek primećivao bljesak iskrene dobrote.
Taj plac kupio je pre pet godina zbog bolesnog oca. A njegov otac je pre dolaska tu veći deo svog života proveo u drugom gradu. U bolnici.
Bivši zarobljenik, logoraš, i prinudni radnik u Nemačkoj.
U zlom omeđenom vremenu, težak život i borba s’ nemaštinom ogrubeli su ljude i ubile dušu.
Pa ko će ako sin, (dete rastavljenih roditelja) neće.
Ko da brine o njemu?
Bilo šta bilo…

*

Sve to sa placem, i zemljom uopšte je čudna stvar.
Ni tad’ (dok mu je otac bio živ), ni danas, to parče zemlje nije poprimilo oblik pohlepe. To parče zemlje uvek je bilo u funkciji osnovnog i minimalnog. Tek da se nadžive nedaće i premosti zlo.

*

U vremenu koje ne zna za milost, kad mi ni rođak ni sused nisu mogli pomoći, on mi je pomogao.
Imamo mnogo zajedničkih doživljaja i nada.
I on i ja imamo porodicu, i decu, i stan, i svoj grad, i svoje razdvojene sudbine.
On je oženio jednu, a ja drugu sestru.
Primio me je gostoljubivo kako i dolikuje čoveku koji ima crep nad glavom.
Tu, na tom placu, u kućici koju je sagradio za oca proveli smo sve praznike.
I Prvi Maj, i Uskrs, i Đurđevdan…

*

Tu je moja žena prvi put pravila „kosačku salatu“ od perca mladog luka. Tu sam je prvi put gledao kako u gumenim opancima, polu sagnuta, pere tanjire pod vodom iz cevi od 1 cola, i kako joj se u sivoj tesnoj haljini tresu grudi i kuca vena pod grlom, dok joj na vratu, poput kristalnih zrnaca izbija sitan znoj.
Nikad’ srećnije i zadovoljnije nisam doživeo zamamni miris zemlje, tela, i trave, koji se osećao u vazduhu i dolazio do mene.
Tu je i Minja, sva preplanula od sunca, umazana od glave do pete, prvi put pravila kolače od blata.
Gledaj tata… Pravi su. Nisu od plastelina.
Došlo mi je da ih pojedem, al’ sam se uzdržao da po stare dane ne podetinjim.

*

Eto…
Postoji zemlja i ljudi na njoj.
I sve to sa zemljom i oko nje je čudna stvar.
I ta gravitacija…
Pred njom smo mali i ništavni baš kao što je prema nama malo zrno koje bacamo u toplo oranje.
Znam ja da niko od nas nije idealan.
Nisam ja izuzetak.
Zato ću sutra, zbog uroka, užareni ugalj u vodu da potopim.




by Wojciech©