LonČe

- Spasio sam vam život profesore – prepada čovek elegantno odevenog starca na ulici
- Ko ste vi? Šta hoćete od mene? – gunđa starac
Student nakon mnogo godina sreće svog profesora, i započinju razgovor:
- Oborili ste me deset puta na jednom ispitu, dve godine sam ga spremao neprekidno. Učio sam kao manijak. Samo to sam učio. Onda sam digao ruke i napustio fakultet, a onda i zemlju. Čekao me posao nakon diplomiranja, devojka, brak, a vaš predmet me delio od toga. Nešto je puklo u meni, digao sam ruke, otišao u Kanadu, i oterao sve u … -
- Šta tačno niste znali kolega? –
- Nisam znao kako postoje takvi skotovi poput vas, nadobudni, uobraženi, koji misle da su popili svu pamet sveta, za katedrom su bogovi a van nje miševi… -
- Kolega, da se ne vređamo? Da ste znali, prošli biste… –
- Mi nismo kolege, a znao sam sve, od stranice do stranice ali vama se nije dalo. I to ne samo prema meni, iživljavali ste se, podmuklo, cinično, krvnički. Uhh, šta ste nam sve radili… -
- I? Šta ćemo sada? Ako ste toliko dobro znali tada, sigurno ćete znati i sada, koji je predmet bio u pitanju? –
- Krivično pravo! –
- Dakle, da ste me tada ubili, kao što ste hteli, šta mislite da li biste bili krivično gonjeni, ili biste se izvukli? –
- Vi ste se izvukli, a ne ja. Pratio sam vas jedne noći do stana, hteo sam da vas prebijem, da vam lomim kosku po kosku. Ne biste me videli ni po danu, bili ste mrtvi pijani, a kamoli noću. –
- Znali ste gde sam živeo? –
- Da, bili smo komšije. –
- Na Dedinju? –
- Ne, tada ste još uvek živeli u blokovima… -
- Te noći sam bio na metar od vas. U rukama sam držao bejzbol palicu, primakao sam vam se, ušao sam za vama u zgradu, bilo je 4h ujutru… I nisam mogao. Nisam mogao. Samo sam prošao pored vas i rekao – crkni skote, vi ste nešto promumlali i ušli u stan. A malo je falilo da vas prebijem, rešio bih se bede a i rešio bih mnoge studente muke. –
- Kolega, a što to sada ne učinite? Tada sam bio pijan, sada sam starac, šta vas sada sprečava? –
- Da vas ubijem? Molim vas profesore, zaustavio sam vas da vam se zahvalim… -
- Da mi se zahvalite? Na čemu? -
- Sada sam državljanin Kanade, imam posao, svoju firmu, sve, i da ste me u jednom od onih deset naših susreta pustili teško da bih bilo šta od toga bio ovde… -
- Znači kolega, spasio sam i vašu, a i svoju glavu? –
- Može se tako reći. Da sam vas prebio te noći položio bih kod nekog drugog, zaposlio bih se, to je bilo lako u ono vreme, i ostao bih ovde da plivam kako znam i umem. A ko zna, verovatno bih se udavio kao većina devedesetih, i posle. Vi ste se profesore, čujem, dobro snašli? –
- Eto vidite kolega, vi ste mislili da sam vaš dželat, a ja sam vaš spasilac? Pogledajte gde ste sada, a šta biste bili ovde? Pravnik kakvih ima milion, a šta ste tamo? –
- Isto pravnik, ali jedan od najpoznatijih. –
- Kolika vam je plata, moja profesorka je bila 1000 eura? –
- Moja je deset puta veća, ne računajući dodatne premije… -
- Znači kolega svaka vam čast, ovde teško da biste to i godišnje uspeli da zaradite… -
- Pored vas takvih teško da bih za čitav život to uspeo da zaradim. –
- Nemojte tako kolega, ipak ste vi moj dužnik… -
- I vi ste moj profesore… -
- Hvala vam što me niste ubili… -
- Hvala vama što me niste pustili da diplomiram… -
- Ništa, i drugi put. -
Nakon nekoliko trenutaka ćutanja, nastavlja profesor…
- To je svet, to je standard a ne kao ova Srpska govna ovde, ne zna se ko pije, ko plaća, sve bih to ja… -
- Šta biste vi profesore? Zbog takvih kao vi sam napustio Srbiju, lečite komplekse celog života nad slabijima a pričate o standardu. Ko zna ko je sve zbog vas stradao, pamtim i vaš politički angažman. Takvi kao vi su nas oterali. Vi ste obarali nas, Srpsku decu na ispitima, vi ste time našem narodu jebali majku… -
- Srbi su najgora stoka kolega, najgora. Lako je vama da budete Srpski patriota u Kanadi, budite ovde i branite vašu zemlju na prvoj liniji fronta. Ne može svako da bude pravnik, i ne treba, da sam video potencijal u vama, pustio bih vas… -
- Hvala profesore, i ne zaboravite da i dalje znam gde živite… -
- Dođi sinko, slobodno, da utvrdimo gradivo, lako je u Kanadskim školama da se bude najbolji među onim debilima… -
- Jeste profesore, jeste… -
- Jeste sinko, jeste, zato se svi vi otuda i vraćate, a takvi kao ti samo u Kanadi i mogu da budu najbolji pravnici, ovde bi te pojeli za doručak… -
- Srećno vam bilo profesore… -
- I vama sinko, i ne zaboravite drug Staljin je rekao – učiti, učiti i samo učiti! –
- Jebo vas Staljin profesore, i Tito, i Sloba, i Putin, i svi… -
- I tebe sinko Obama, Buš, Klintom, i cela evropa i Amerika zajedno. –
- Hvala lepo, ja bar znam za šta živim… -
- Molim lepo, i drugi put! –

Posvađaše se ljudi na ulici, a neka baba u prolazu samo dobaci – Srpska posla, gori smo nego cigani, i nastavi svojim putem.

StefanS.©


PS

- Jel Srbija to dočekala da je njen porod non stop pljuje??!