LonČe

Између Нас је прећуткивање са опорим укусом ускислог вина, између Тебе и Мене је чежња...
Чежња воли јачином будућности која се остварити неће...
Љубав је савршена игра за коцкаре, свираче на гитари и шахисте.
Ми нисмо ништа од тога.
Можда смо прича љубавна у времену непостојећем за писце и љубавнике, можда смо влат траве коју ће појести чим озелени,
можда смо река која корито мења сезонски и пребаца камење са обале на обалу, која ће се тек направити њеним убрзаним током...
Можда, а можда и нисмо све то, можда ћемо тек бити...
Прелиставам новине и хороскопе, читам и нигде нема љубави, а мораш да знаш, никад и није било лако да те волим...
Можда сам те измислила, можда сањала а нисам приметила, када се ниси појавио у мом сну сањаном годинама.
Од Тебе до Мене дуга, дуга без краја и опор укус ускислог вина, горак чај од пелина, дивна комбинација носталгије, дивна прича за мечке плишане... Мечке, не меде, меда је рањив и добар, мечка је страшна....
Ти знаш... од Тебе до Мене један сан, живот је кратак и краја нема.... игра је Богом дата теби и Мени...
Ако се случајно сретнемо, биће добро, а ако не, шта се ту може...
Једном сам имала причу, звала се... Волим.



©