LonČe

Kasniš?
Predaješ se..
A samo sam želela da koračamo zajedno.
Sve do kraja besvesti u nadi da ćeš uhvatiti korak sa mnom.
Da ćemo se naći na onoj tački prepoznatljivosti, gde smo se nekoć razdvojili.
Nadam se još deličkom sebe da ćemo se pogledati i u onom drugom prepoznati svu snagu vetrova, koji pokreću vetrenjače, svu snagu mora koji drže u životu milione i miliarde organizama, da ću naći toplotu Sunca i ugledati onu meni potrebnu svetlost Meseca.
Da ćemo se pronaći a samo bi nam pogled bio dovoljan.
Kao u bajci.
Čemu onda reči kada se već znamo.
Potrebno je samo napraviti mali korak i premostiti paučinu vremena posutu prašinom udaljenosti..
Nije bitno okruženje i šta će ko da kaže..
Možda mi nikada i ne možemo odsanjati san, bitno je da znam da sve ovo nije bilo uzalud.
Da nisam na korak od ludila kada tvrdim da postojiš. Možda tumaraš po sobi i gledaš kod prozor, možda i ti zamišljaš iste slike, možda si ih i ti uredno složio u album sećanja…
Možda..
Dovoljan je jedan pogled, u kom ćemo se zamrznuti, dok vreme neumitno teče oko nas.
Gde ćemo boraviti čitavu većnost, i nastaviti dalje kao da nema nikog. U tvojim očima pronaćiću ceo svoj davno zamišljen svet, svoj život i svoje sne.
Videću ih poređane na policama kao vredne knjige, koje se prenose generacijama. Bićeš čuvar svih vrednosti koje će ležati na paperju i reči nikad neizgovorenih – okačenih svuda po zidu.
Napokon ću pronaći svoj mir.
Znam da ćemo se prepoznati, jer takve stvari se dešavaju jednom u celom univerzumu. A sve traje koliko i svetlosna godina..
Za neke mnogo, za mene premalo..
Kada trepnemo, sve će nestati kao balon od sapunice, raspući će se, ili samo odlepršati.
Ali ja ću taj trenutak uhvatiti…
I stvari će postati blistave..
Nevine..
Božanske..
Moje.
Ti možes onda nastaviti da koračaš, živiš, sve uobičajeno..
Možda ćeš se okrenuti da me još jednom pogledaš, a možda i ne.
Meni će zaigrati osmeh u uglu usana, tek neprimetno, tek slučajno..
A takve stvari su najslađe.
I opet ću krenuti da koračam, ritmom svog srca..
Da igram.. Da se nadam našem ponovnom susretu..
Jer jednom ćemo koračati zajedno..
U ritmu života na podijumu od zvezda, prateći Mesečev sjaj..
Pruži korak i požuri..



Luna Morena