domatrios

U pauzi sam sedeo ispred kompjutera i proučavao geomorfologiju na donjoj
fotografiji, kad mi je prišla Branka, donevši mi neke papire koje sam tražio.
Nagnula se dok je spuštala fasciklu na stol, a moje se oči izgubiše u njenom
dekolteu. Posle par trenutaka dugih kao večnost, zapitah je uperivši prst
prema monitoru - Da li bi se usudila da staneš na ludi kamen?

- Ne bih - kratko je odgovorila

- A bi li samnom? - zapitah

- Nije stvar u tome, nego bih posle imala noćne more, sanjala kao propadam
u ambis.

- U tom slučaju, ako bi padali zajedno, čvrsto bih te stegao uza se i počeo
da te ljubim po celom telu dok bi ti vrištala!

Branka s dva prsta spusti naočari na vrh nosa, pogleda me, vrati naočari na
isto mesto, okrene se i bez reči ode.
Ostadoh da meditiram - šta sam to rekao pogrešno?

domatrios