LonČe

Коме ноћи ове распредаш звезде у оне са и мимо жеље, коме распремаш постељу и паперје сна рукама од предвечерја...
Дај реци,
коме су та твоја два зелена ока данас поглед даровала на пропланцима и овог фебруара...
Опет сам сневала међ два удаха, ону танану нит издаха
када се душа простире ко ћилим међ планинама док се с лица сливају мимикрије што једна другу потире,
оксиморон нове једначине бивствовања мимо тебе...