View RSS Feed

domatrios

Čitanje kroz istoriju

Oceni tekst
6 Komentara
Postavio
domatrios
, 21-02-2015 u 02:32 (2449 Pregleda)


Govorni jezik je prirodna biološka forma ljudske komunikacije koja je stara
preko 6 miliona godina. Čitanje je izmišljeno tek pre 6 hiljada godina. Ima
nagoveštaja da je to bilo i pre, negde u vreme potopa oko 6,5 hiljada godina pne.
(podunavske civilizacije) Vreme nije bilo dovoljno revolucionarno za ljudsku
psihologiju da bi se čitanje usavršilo.

Aristotel je veoma dobro razumeo osnovne razlike u odnosu između govornog
i pisanog jezika.

Izgovorene reči su simboli misaonog procesa, a zapisane reči su simboli izgovorenih reči.

Tokom istorije ljudi su pronašli metode koji će predstaviti njihove izrečene reči
sa pisanim simbolima. Prvi zapis je Sumersko pismo 4000 pne, to su bili znakovi
predmeta i radnje.

2000. pne Feničani su razvili prve metode da predstave govorni jezik - azbuku,
koja je sadržavala samo suglasnike.

ZGVRNRČSSMBLMSNGPRCSZPSNRČSSMBLZGVRNHRČ.

1000. pne se ostvario prvi značajniji napredak u predstavi jezika. Grci su
azbuci dodali samoglasnike. Takvu azbuku koristimo danas i pripada
najznačajnijim ljudskim izumima.

IZGOVORENEREČISUSIMBOLIMISAONOGPROCESAAZAPISANERE ČISUSIMBOLIIZGOVORENIHREČI.

Hiljadu godina kasnije oko 200. pne došlo je do sledećeg značajnog napretka.
U aleksandrijskom rukopisu se koriste tačka i zarez u drami koju je napisao
Aristofan.

IZGOVORENEREČISUSIMBOLIMISAONOGPROCESA,AZAPISANER EČISUSIMBOLIIZGOVORENIHREČI.

Trebalo je da prođe još 1000 godina do sledećeg napretka da bi se pored
velikih koristila i mala slova u srednjovekovnim rukopisima. To je bilo oko 700. ne

Izgovorenerečisusimbolimisaonogprocesa,azapisaner ečisusimboliizgovorenihreči.

Dvesta godina kasnije oko 900. ne došlo je do sledećeg poboljšanja. Umetnuti
su razmaci između reči. To je bila posledica potrebe srednjovekovnih pisara
da se omogući čitanje u tišini (u sebi) Sve do tada oni koji su čitali to su radili
glasno. To je bio jedini način da se zapisani tekst pročita pravilno. Izuzetke je
činilo par ljudi koji su za to bili sposobni. Među njima su bili Julije Cezar, Sveti
Ambrozije i drugi koji su imali izuzetnu sposobnost koju su registrovali istorijski
tekstovi.

Izgovorene reči su simboli misaonog procesa, a zapisane reči su simboli izgovorenih reči.

Sledećih hiljadu godina nije bilo značajnijih promena. Vredi spomenuti prvi štampani
tekst 1500. g. Gutenbergova biblija i oko 2000. g. EKnjiga. (knjiga u elektronskom
obliku).

Značajna je mogućnost čitanja elektronskog teksta da taj digitalni sadržaj može
čitati računar. On istovremeno razaznaje sintaksu, gramatiku, strane reči, simbole
za naglašavanje i drugo čime se postiže da tako pročitani tekst što više liči na
ljudsko čitanje koje prenosi određen smisao.

Izgovorene reči
su simboli
misaonog procesa,
a zapisane reči
su simboli
izgovorenih reči.

Glas koji čita tekst je gotovo ljudski. Napravljen je tako da se pravi ljudski
glas memoriše a onda se softverski obradi. Postoje glasovi na svim poznatijim
jezicima sa odgovarajučim naglascima. Čak se dele i na muške, ženske i dečije
glasove.

To područje se stalno usavršava, pa je poznat primer kompletnih Šekspirovih
dela, gde svaki lik (uloga) ima svoj sopstveni glas, plus glas naratora
(pripovedača). Korisnik sve to može da menja po sopstvenoj volji.

Motivi sa čitanjem su česti i omiljeni motivi umetnika od skulpture do fotografije,
od praistorije do danas.

Koristeći izvore napisao domatrios
Kategorije
Nekategorizovano

Komentara

  1. LonČe avatar
    Ne bojim se ja zuba, zubi su mekši od usana.
    Zubi ujedaju za trenutak, usne za ceo život..
    Čika Mika

    I ništa ne može kao ta svemoćan reč, bilo da je napisana il izgovorena, mada kažu ti pametni neki ljudi, da je pročitana 100X teža od izgovorene... sad kako kome, sve jedeno il ne, reč je reč a i na početku beš reč.
  2. domatrios avatar
    Interesantan je ovaj tvoj komentar.
    Naveo me je na rzmišljanje o razlici izgovorene i napisane reči.
    Nije htela da mi kaže "u lice", već je napisala:
    "Ne želim da stojim na putu tvoje sreće, hoću da ideš u onom smeru koji će ti doneti najviše zadovoljstva!"
    To je bilo poslednje što je napisala.
    A istina je bila sasvim drugačija.
    Zašto nije napisala: "Ne volim te više, a ja idem svojim putem"
    Onakvim svojim načinom me je dokusurila dibidus!
    Eto šta ti je pisana reč.
  3. salel avatar
    Nije suština u rečima niti u emocijama. Suština je u onim sićušnim zrncima peska koji predstavljaju vreme i koji cure iz gornjeg dela sata u donji. Zato se ljubav smanjuje i pretače sve dok gore potpuno ne nestane. Tada znamo da je otišla drugoj osobi i samo prevrnemo sat ali on opet poćinje da curi. Samo ako zaustavimo vreme možemo da sačuvamo ljubav a to nikome još nije uspelo.
    Eto šta ti je peščani sat.
  4. salel avatar
    Nije suština u rečima niti u emocijama. Suština je u onim sićušnim zrncima peska koji predstavljaju vreme i koji cure iz gornjeg dela sata u donji. Zato se ljubav smanjuje i pretače sve dok gore potpuno ne nestane. Tada znamo da je otišla drugoj osobi i samo prevrnemo sat ali on opet poćinje da curi. Samo ako zaustavimo vreme možemo da sačuvamo ljubav a to nikome još nije uspelo.
    Eto šta ti je peščani sat.
  5. domatrios avatar
    Salel, zanimljiva je ova slika koju si napravio sa peščanim satom.
    Naravno, to ne može biti sveobuhvatna definicija ljubavi, jer takva jednostavno ne postoji.
    Čak da si rekao apsolutnu istinu ja nju ne bih mogao da prihvatim ako ne odgovara mom shvatanju,
    Nije to matematika ili neka druga egzaktnost pa da se složim ili ne.
    Tako da ću se složiti samo delom.
    Ljudi ne žele da prihvate da je ljubav promenljiva iz više razoga.
    Ili im to ne odgovara ili nisu svesni da se učesnici koji je poseduju stalno menjaju - nevažno koliko.
    Postoji neki stih iz neke folk pesme, on peva njoj: - Obećaj mi da ćeš me uvek voleti!
    Mislim da komentar nije potreban.
    ...
  6. domatrios avatar
    ...nastavak

    To (tvoje) curenje peska jeste tačno i bilo bi tragično po nas kad bi bilo samo to.
    Neko je taj pesak morao da napuni, da bi mogao da curi.
    Imam i ja sličnu analogiju tvojoj, kojom ja popunjavam svoje praznine, a to je bušno bure!
    Da bi održavali nivo vode u bušnom buretu, količina dolivanja treba da odgovara količini curenja.
    Tada u toj vodi možemo lepo da plivamo.
    Prebrzo sipanje nije korisno jer dolazi do prelivanja.
    Ljubav može da bude i kao cveće u saksiji, ako ne brineš o njemu ono će se osušiti!

. . .