LonČe

U svetu šarenih laža, lakoća trajanja samo je privid. Kao život utisnut u red vožnje lokalnih linija. One se nikada ne menjaju osim u retkim prilikama kada im nešto prepreči put. Tada proseku drugi, ne menjajući cilj, kao voda.
Bat teških koraka nestaje u službeno veselim praporcima noćnog tramvaja. Za njima ostaje nekoliko minuta tišine. Samo vetar šušti u tami, kao smetnje na srednjim talasima radija, nekada davno.
Koliko je strasti noćas pomislilo da su ljubav?
I kolika je cena buđenja pored pogrešnih?
I zašto laka pitanja flertuju sa odgovorima koji se ne izgovaraju?
Ne znam.
Ne znam i ćutim.
Danas sam sreo devojčicu čije su usne veštački uvećane debelim slojevima karmina. Bila je u društvu dečaka koji je izgovarao tri poštapalice i dve psovke, posvećeno, kao da je reč o mantri.
Koliko smo zapravo dobrih ljudi ubili na putu ka boljem sutra?
Ne znam…
Prosto, ne znam…
U svetu šarenih laža, i istina je samo privid. Kao trik iluzioniste koji se poigrava sa stvarnošću.

oblogovan®

PS bez dobrog komentara