LonČe

Samo je otišao…
Nikome nije rekao ništa. Nestao je iz te priče brže nego što je u nju i ušao. Sve što je bilo lepo je shranjeno u tami, negde u zvezdarskoj šumi. Nevažno je gde tačno, ionako se niko tome neće vraćati. Važno je da je tu bio Kraj.
Slomljene duše i okamenjenog srca je lutao ulicama noćnog velegrada. A ovaj velegrad nije isti danju i noću. Puno je razlika koje naivnom oku lako promaknu.
Nije podnosio dane više… Ni sunce. Ni ljude. Ni sebe!
Samovao je.
Noćima.
Trpeći odvratnost koju je osećao prema sebi, tiho je gazio trotoare umrljane tvarima koje su otpadale od života. Povremeno bi zastao sa izgledom nekoga ko se dosetio nečega važnog i tada bi se, ali samo tada, prisetio te večeri kada je Kraj započeo svoje putovanje.
Krenula bi mu suza niz obraz, ona teška, gorka, usamljena suza… Ponekad bi je pustio da doživi i ona svoj pad, ali bi je češće brzim pokretom ruke grubo odbacio sa lica koje je nekada imalo osmeh.
Nikada ga više neće imati.
Znao je to.
Samo je otišao…

Mladen Hinić®