LonČe

Дунав је данас позивао на плес, ал у том валцеру њихових корака било није…
Мисао је опет доносила арому његове коже, ту мапу, коју је оних ноћи исцртавала, с његовим уздахом закаченим о очни капак… Више и не зна где су и да ли су, јел маштала ил удисала, ил само сањала… уxx, није јој се причало а тек мислило…
Само је умела словима сликати, само је овим речима вајала, само је овим проредима миловала те одсјаје, који су ко рикошет њега приносиле…
Наслонила се безвољно о храст с осмехом у рукаву, још једна ноћ с тим очима пред њом врпољила се, дланом је згужвала још један налет стида…
Тајна места на његовом телу, мирис ноћи у којој дише, пар савршених дана.. пар несавршених снова…
И све што ће он заборавити… И све што ће она памтити…

Једно другом све а у ствари нису били ништа…
Навикавала је себе без њега, то и није баш неки призор.. најури август с прозора, устајалим мартом ухваћеним на препад у пар слика, добра сећања од лошег заборава не познају баш бонтон самоће, на полеђини дана адреса али поново је враћен пошиљаоцу, можда и боље, шта би тек он са овим даном, кад ни она не уме да га одћутати…
Навикавала је себе без њега, жмурећи пројури крај огледала, невешто смакне застор да јутро поздрави, а онда брже боље, ролетну на себе навлачи, ко маску за сцену са собом….
Питала се, да ли се тај Дунав шепури и пред њим с накинђуреним септембром за пасом…
Да ли га кораци маме на плес, да ли та мисао запара и његов грудни кош…
Промешкољи ли се кој пут и она на његовим уснама… или се и даље инати, непризнајући ништа чак ни себи…
Зажари ли га оно пуце од мириса, када га зубима располути а језиком ваља, да сладостраст што дуже путује њиме, ко она што је путовала… осети ли ону физичку потребу, само да је осети ту негде у углу, ко сен свилену…
Тесне су јој биле улице како до свог тако и до његовог срца…
Не може ходати у једном комаду, расипа се ко зрна жита на чистини, онда се смрви тако понекад, кад зафали неиздрживо, а после се лепи и саставља по сећању, ту неку верзију себе…
Недостају ми реченице које морам два пута да прочитам.
Недостају ми реченице које морам два пута да прочитам.


®