domatrios

Ovom prilikom nemam nameru da vas opterećujem formulama i definicijama,
već da vam predložim da odemo na jedno malo putovanje. Doduše, ja ne bih
želeo da celim putem idem s vama, već samo jednim delom koliko je potrebno
da ustanovite gde idete. Moja uloga bi bila neka vrsta pokazivača, ili da
kažem vektora. Dakle da krenemo. Putovanju sam izabrao i ime, a ono glasi
ovako:


Da li ste kineski pismeni?


Za dobre pare i tako dalje, dobili ste neki sanduk ispisanih listova papira
koji treba da kopirate, uslovno govoreći. Uz to ste dobili i odgovarajući
pribor za takav rad: daščice od trske, četkice i boju i odgovarajući papir
koji su za to potrebni.


Uz pretpostavku da vam nije poznata pismenost istočnih kultura, otvarate
sanduk i pregledavate materijal. Tekstovi su napisani nerazumljivim jezikom
i nerazumljivim pismom. (Za nas koji »znamo« o čemu se radi, pismo je kinesko.)


Izdvojeni od civilizacije (zamisli užasa bez Interneta) pristupate poslu.
Papiri u paketu jesu složeni, a da li su složeni po nekom redu (nisu uvezani)
to se ne može utvrditi. Uzimate prvi list. Na njemu samo jedan znak, i to
veliki. Ni Majka Mara ne bi pogodila šta bi to moglo da predstavlja. Neke
vertikalne, horizontalne i kose crte.


Ali, šta je tu je. Pristupate poslu. Posle dosta muke i vremena, prvi list je
gotov. Upoređujete vaše delo sa originalom. Nije baš idealno, ali liče, nije
da ne liče. Odmah se pojavio i jedan problem. U tom znaku, među crtama,
našla se i neka tačkica. Govorim o originalnom papiru. Slične tačkice ste i
vi pravili dok ste radili kopiju. Te tačkice su nastale slučajno: nekontrolisano
je kapala boja na papir. Normalno, sve ste to obrisali, ali ste ovu »originalnu«
tačku verno preneli sa originala. Možda nije trebalo? Možda je i ta tačka
nastala kao posledica nepažnje pisara. Da li treba prenositi i greške? A šta
ako je ona namerno tu stavljena? Kao i u svakom poslu, izgleda da ni ovde ne
manjka problema. Problem je prvenstveno filozofski: ponavljajući nečije
namerne ili nenamerne greške radimo ispravno, a ispravljajući nečije greške
– radimo pogrešno. Ovde parola – učiti na tuđim greškama – nikako nije
primerena.


Sledeći list je bio novi problem. Petnaest redova, u svakom redu po petnaest
znakova. List na kome su zapisani bio je kvadratnog oblika. Prionuli ste na
posao. Pisaljka umesto da klizi grebe. Zaključujete da tu nešto nije u redu.
Možda je pisar pisao obrnuto – s desna u levo. Opet nije dobro. Nešto stvarno
nije u redu. Ah, da. Problem nije u smeru pisanja, nego u orijentaciji papira.
Iako na njemu ne piše šta je gore, a šta dole, posle malo eksperimentisanja
ipak se to moglo ustanoviti.


Dakle pisalo se s leva na desno, jer tako pisanje ide glatko. Ipak nije. Zašto
nije? Pa zato što je na nekim listovima po pola desne strane bilo prazno. Gornja
polovina leve ispisane strane bila je ravna odnosno horizontalna, dok je donja
nekako bila u špic. To znači da se pisalo u vertikalne redove (odnosno kolone)
odozgo prema dole, sa sledećim redom u desno.


To je uveliko olakšalo pisanje, prvenstveno zbog povećanog pouzdanja i sigurnosti
u ispravno logičko zaključivanje. Rutina u daljem pisanju je postajala sve
očiglednija. Problem sa numeracijom stranica, koji je ispočetka izgledao nerešiv,
odmrsio se polako sam. Iako nije bilo »arapskih« sic! brojeva, čestim ponavljanjem
znakova u različitim nizovima oni su dobili jasna brojevna značenja. Za svaki
slučaj paralelno ste vodili beleške, jer što je nešto jasnije time je posao lakši.
Vremenom je tih beležaka postajalo sve više, jer su se zapisivali svi zanimljivi
slučajevi koji su se pojavljivali u radu.


U samozadovoljstvu, postajete pravi ekspert za pisanje. Nekad je dovoljno samo
»baciti oko« na neki tekst pa ga u celosti napisati bez imalo kontrolisanja. Već
ste »naučili napamet« gomilu znakovnih nizova ili fraza koji se nemilice ponavljaju.
Većina tih fraza se ponavljala iz jednog većeg teksta koji ste vi uslovno nazvali
»Sveto pismo«. Da li je to bio religiozni ili filozofski tekst nije se moglo zaključiti.
U svakom slučaju je to bio neka vrsta moralnog kanona ili uputstva, zbog toliko
čestih referenci.


A onda su se pored tekstova počele pojavljivati iluminacije...


domatrios